Милијан Деспотовић

Читалац ће лако уочити невероватну повезаност Субјела са Подрињем, Бајином Баштом и неким селима из подрињског краја

Недавно је пред своје читаоце изашла књига „Субјел – школа, угледници и академици“ Милијана Деспотовића (Субјел, 1952), књижевника и публицисте из Пожеге, настала након дугогодишњег истраживачког рада њеног аутора. Деспотовић је на тај начин оставио потомству једноставну могућност да откривањем своје завичајне историје ближе упознају просветарску прошлост школе у Субјелу, ауторовом родном месту, али и друге значајне историјске догађаје, као и познате угледнике, значајне личности који су остали у сећањима и записима.

У првом делу књиге од преко 900 страна доминирају предања о субјелском старом граду и вишевековној крушци, о настанку завичајних топонима, а потом се развија прича о субјелској школи која је почела са радом око 1832. године (исте године када и школа у Рогачици украј Дрине). Аутор је у раду школе поштовао редослед службовања субјелских учитеља, који су у почетку били из породица Протића и Поповића, а касније су долазили и учитељи из других крајева.

Ишчитавајући странице ове обимне књиге, читалац ће лако уочити невероватну повезаност Субјела са Подрињем, Бајином Баштом и неким селима из подрињског краја. Још у првој половини деветнаестог века из Субјела се у Својдруг доселио Јово Младеновић, познат као Јово Туфекџија, његови потомци су Јовановићи, угледна породица из Рогачице од којих неки и данас живе у Ваљеву и околини. Нешто касније су Рогачицу доселио и Ранко Јовановић.

Било је и учитеља и просветара који су из Субјела долазили у Подриње по учитељском позиву, а било је и оних који су се премештали и селили у супротном правцу, из Подриња у Субјел. Тако је и познати Василије Стефановић, онај исти који је имао преписку са Вуком Караџићем, својевремено из Субјела дошао у Бајину Башту где је  службовао пет година. Забележено је и да је учитељ Влајко Поповић, рођен у Субјелу, радио као учитељ у Рогачици пуних 12 година, а Христина Оташевић је била учитељица у Рогачици, потом у Субјелу. Занимљиво је и то да је Бранислав Л. Јовановић, учитељ и ратник, носилац Карађорђеве звезде, службовао свом родном месту Рогачици, а кратко време и у Субјелу. Остало је записано да је учитељ Стеван Новаковић био учитељ у Бачевцима и у Субјелу, а да је Цветко Павловић, рођен у Зарожју, остао у лепом сећању као учитељ и наставник у субјелској основној школи.

Милијан Деспотовић у својој књизи о Субјелу оставља драгоцене биографије субјелских угледника, од војводе Алексе Поповића до свештеника Радоја Поповића, као и многих других који су проносили, а и данас проносе славу и име овог села. Међу њима су и свештеник Љубомир Протић, носиоци Карађорђеве звезде Милорад Секулић, Здравко Илић, Милисав Ђурић, књижевник Радисав Цајић, академик Драган П. Поповић, професор Љубомир С. Лукић, и многи други.

О. Додић

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest