Цркве

МАНАСТИР РАЧА УКРАЈ ДРИНЕ

manastir-raca
Манастир Рача

Манастир Рача украј Дрине, удаљен 6 километара од Бајине Баште, на благој висоравни са десне стране речице Раче, подигнут је у другој половини XIII века. Ктиторство се најчешће приписује Краљу Драгутину, а као година оснивања најчешће се помиње 1276.

У прошлости овог манастира разликују се три периода: први обухвата време од оснивања до Велике Сеобе, други период почиње емиграцијом рачанских калуђера у Угарску и обухвата њихов тамошњт књижевни рад, а трећи почиње обновом манастира 1795. године, обухвата његово спаљивање 1813, обнову 1824. године и допире до данашњих дана.

Од 1690. до 1795. године манастир Рача је био у рушевинама. Јеромонах Мелентије Стефановић је 1794. године ишао на хаџилук у Јерусалим, а при повратку је свратио у Цариград. Препоруком Васељенског петријарха успео је да од Порте добије одобрење за обнову манастира. Манастир је обновљен 1796. године, а хаџи Мелентије је добио чин архимандрита. После пропасти Првог српског устанка, половином октобра 1813. године Мемшир ага из Сребренице је прешао Дрину, спалио манастир и на каменој часној трпези одсекао главе игуману Исаији и ђакону Игњатију. Хаџи Мелентије је уз свесрдну помоћ кнеза Милоша обновио манстир 1824. године, исте године умро и сахрањен у манстирској порти. После 100 година тело му је пренешено у гробницу уз храм са његове јужне стране. Изнад гробнице уза зид постављена је плоча од белог мермера са барељефом Хаџије у природној велеичини, рад академског сликара Михаила Миловановића.

manastir-raca-crkva
Манастир Рача - црква

Садашња црквена грађевина је дуга 23 метра са две певнице, широка је 15 и по метара, доњи део крстолике основе широк је 8 и по метара, висока је 11 метара. Олтарски простор је дуг 8 а широк 6 метара. Храм је посвећен Вазнесењу Христовом.

Иконостас је израдио Георгије Бакаловић.од августа до новембра 1840. године, а живопис у храму израдили су 1854. године Димитрије Посниковић и Милија Марковић.

Неколико метара удаљена на северној страни цркве диже се тесаним каменом озидана троспратна звонара, висока колико и црква са својим кубетом. У звонику се налазе три звона.

Ризница манастира Раче чувала је многе драгоцености, златне сасуде и друге богослужбене предмете. У великој сеоби монаси су са собом понели и многе драгоцености које су доцније размештене по разним манастирима Угарске. Данас се може рећи да Рача нема неких посебних старина осим старе војводске заставе војводе соколског Хаџи Мелентија из 1807. године и његове гвоздене касе.

За време Другог светског рата у овом манстиру је чувано Мирослављево јеванђеље, највећи и најзначајнији споменик српске писмености из 12. века.

ЦРКВА ХРИСТОВОГ ВАЗНЕСЕЊА У РОГАЧИЦИ

crkva-u-rogacici
Црква у Рогачици

Историју Рогачице, некадашњег седишта Соколске нахије и Среза рачанског, доцније и центра општине, открива и стара црква Вазнесења Господњег, једна од најлепших на овим просторина, саграђена 1847. године.

Овај знаменити културно-историјски споменик, као објекат са значајним споменичним својствима, налази се под заштитом државе. Око цркве се налази лепо уређена порта са више капија необично лепих архитектонских решења и велики број украсног дрвећа. Поред цркве тече својдрушка река Буковац, која се у непосредној близини улива у Рогачицу.

Изградња цркве трајала је више од две године, од лета 1845. до јесени 1847. године. Према неким сачуваним записима и документима цркву су саградили неимари Стефан, Дамјан и Ристо, а међу бројним градитељима било је и сезонских радника, највише из Осата.

Забележено је да је освећење цркве обављено 18. новембра (по ст. календару) 1847. године, на дан Светих мученика Платона, Романа и Варула, у присуству протосинђела из Чачка Никифора Максимовића. Иконопис су радили познати мајстори Димитрије Посниковић и Милија Марковић.

ЦРКВА У БАЈИНОЈ БАШТИ

crkva-u-bajinoj-basti-1
Црква у Бајиној Башти

Убрзани развој варошице Бајине Баште, почев од шесте деценије деветнае- стог века, створио је потребу за подизање парохијске цркве. Ужички инжењер Светомир Чађевић одредио је место за градњу на плацу Глише Глишића из Раче, а зидарски радови су поверени Јови Гавриловићу из Црвице. Радови су започети 1892. године, а завршени касно у јесен 1893. године. Резбарију иконостаса и црквени мобилијар урадио је Јоксим Љубичић из Качера, од свог материјала. У преплету резбарије могу се уочити иницијали овог мајстора. Иконе су наручене код Марковића и Павловића у Београду.

Првобитни звоник из 1893. године био је на четири дрвена стуба а изградио га је такође Јован Гавриловић. Данашњи звоник потиче из 1938. године и рад је Срећка Николића и Радована Јовановића из Босне. Прво звоно приложио је Радован Поповић, трговац из Бајине Баште, „за покој душе брату Василију“. То звоно су однели Аустријанци 1915. године.

crkva-u-bajinoj-basti
Црква у Бајиној Башти

Црква је освећена и прва литургија одржана 1. јануара 1894. године, по старом календару. При цркви је тада служио свештеник Лука Поповић, родом из Севојна.

Кроз храм Светог Илије у Бајиној Башти прошле су многе значајне личности српске историје. Цркву су посетили краљеви Милан и Александар Обреновић 1899. године. Краљ Петар Карађорђевић са престолонаследником Ђорђем и принцом Александром, будућим краљем, био је у овој цркви 1905. године. У цркви су служили протојереји Милан Ђурић, Захарије Захарић и други.

ЦРКВЕ У ДУБУ

crkva-u-dubu
Црква у Дубу

Црква брвнара у Дубу тешко се може уврстити у раскошне споменике, већ пре свега у оне са етнолошким значајем. Она је у периодима када је манастир Рача била у рушевинама прузимала улогу духовног средишта овог краја. Храм Христовог Вазнесења био је метох манастира Раче до 1885.год. када је постала самостална црква и добила своју парохију. Према расположивим изворима храм је саграђен крајем XVIII и то вероватно 1792. године. Обновљена је 1828. године. Проблем представља писање Јоакима Вујића у Путештествију по Србији из 1826. године, јер је и он ту помиње, иако се обнова по свим осталим изворима десила две године касније. Из 1832.године постоји извештај нахијских старешина кнезу Милошу о свим новосаграђеним храмовима. По том извештају храм је настао 1772. године, а у устанку вероватно није знатније страдао, па је то био храм који је Вујић помињао у своме путопису.

Ова Црква представља вероватно најлепше остварење осаћанских неимара. По површини припада у ред највећих дрвених цркава, а 1989.године на изложби поводом годишњице Косовске битке „Мање познате иконе југозападне Србије” било је изложено неколико икона из цркве у Дубу.

crkva-brvnara-dub
Црква брвнара у Дубу

У  непосредној бнлизини старе цркве брвнаре у Дубу подигнута је 1939. године нова парохијска црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу. Освећење је извршио епископ Жичке епархије господин Николај, 3. септембра 1939. године.

Нова црква пријатно освежава и изненађује својим архитектонским решењима и представља једну од најлепших богомоља у овом делу Србије. Треба напоменути да је црква подигнута трудом и старањем њених парохијана, а највише Чедомира Мојковића из Дуба. Одмах поред цркве подигнута је и засебна звонара која употпуњује читав амбијент и даје свечан и пријатан утисак.

 

Pin It on Pinterest