Ћеранићи су по пространству највећи заселак у Својдругу, који скоро да има све одлике правог села. Простире се са обе стране Својдрушке реке Буковац, до највиших висова, и од варошице Рогачице па све до најсеверније тачке Својдруга, до Лучевика. Овај заселак се условно може поделити у више мањих подзаселака – махала. Са десне стране Буковца, испод Перунике налазе се Стојковићи где су груписани Гавриловићи, Стефановићи и Јанковићи, као и део Лазића који се не убрајају у потомке Стојковића, али географски припадају овој махали. На Стојковиће се наслањају Биљићи, велика својдрушка фамилија, чији је родоначелник Белко – Биљо Нешковић. Надимак Биљо донет је по свој прилици из старе постојбине која се налази у Црној Гори, у залеђу Боке, и он је постао основа данашњег презимена њихових потомака. Са исте стране Буковца, одмах до Биљића, су Балаче где су смештени Лазићи, Милошевићи, Тадићи и Ђунисијевићи, а одмах до њих су Селишта где живе Секулићи и једна породица Биљића. Секулићи су потомци Секуле Јеремића, некада су се презивали и Димитријевићи по неком свом претку Димитрију, иначе честом имену у овој великој фамилији. Секулићи су се доста селили, данас их има у подрињским селима Селенцу, Црнчи и Планини, а један њихов огранак се одселио у Бајину Башту. Илићи су смештени одмах изнад Рогачице, некада су заузимали и поседе у данашњој варошици, а потомци су Илије Ристића који је стигао из Сјерча.
Занимљиво је да у Ћеранићима данас постоје још две мање скупине Илића који једни са другима немају никаквих родбинских веза. Једни воде порекло од Ранића из Годечева, а други су Илићи Ћирићи, који воде порекло из Овчиње. Са леве стране Буковца, одмах до Рогачице, налазе се Поповићи, данас потпуно без житеља, али судећи по називу овде су некада живеле свештеничке породице, а зна се да је ту некада била и мала црква брвнара, једна од најстаријих за коју се у Својдругу зна.
До Поповића, идући узводно, налази се Липова раван, скоро засебна махала где данас живе Радовановићи, Андрићи, Бошковићи и Богдановићи. Нешто изнад њих је Калина где живе Васићи и једна породица Баратовића, пристиглих из Зарожја. Зна се да Радовановићи, Андрићи и Васићи имају заједничког претка, а поуздано се зна да се из некада велике фамилије Богдановића одвојио посебан огранак данашњих Бошковића. До Калине је Дражевац који је данас ненасељен, некада су ту живели Секулићи, а данас су им ту остали само њихови поседи. При врху Ћеранића, као географског појма, налазе се Горњи Ћеранићи где данас живе потомци старих Ћеранића. Ове Ћераниће је довео калуђер Ћеранић који је службовао у манастиру у Козадровићима. То се догодило између 1740. и 1750. године.
Према предању из села Грбеша у Херцеговини у Својдруг су стигла три брата који су се населили најпре негде на Беговцу, у непосредној близини варошице Рогачице. Њихови потомци су се касније насељавали уз Буковац, Својдрушку реку, испод Перунике, „над Дрином и до Козјака”. Зауставили су се испод Перунике, на месту које се данас зове Старе Куће, а затим су се даље гранали у више огранака. Један њихов огранак се издвојио у Овчињи. То су Грубешићи, вероватно од Грбешића, којима назив долази од старе постојбине Грбеша.
Потомци Ћеранића су често мењали презиме, а тек половином XIX века задржали су презимена која су се тада затекла. Њихови данашњи потомци су Станојевићи, Радојевићи, Стевићи и Мићићи, а ту живе и Милићи. На насевернијем делу Ћеранића и читавог Својдруга, одмах испод Плиша и Кика, данас је по једна породица Милића и Стевића. Сасвим поуздано се зна да Станојевићи и Радојевићи имају истог претка, некада су се презивали Веселиновићи, а из Станојевића су се нешто касније издвојили Стевићи.
(одломак из рукописа „Рогачица у сјају и сенци”)
Обрад Додић
