У надалеко чувеном Млечном ресторану, још чувеније Млекаре Спасојевић, из Бајине Баште данас ( 4. јуна) за тренутак , око 12 сати , нарушена је уобичајена атмосфера. Уз осмехе и понеку сузу позирали су заједно раднице Млечног ресторана и његов газда Раде Спасојевић у жељи да заједничком сликом овековече дан када су се за њих десиле две лепе ствари.Од овог датума Млечни ресторан променио је свој статус. Од закупца, постао је власник простора у коме је смештен 32 године.
– Осећам се узбуђено. Било је предивно за ове брзо прохујале 32 године. У овом простору направили смо наше прве кораке. Млечни ресторан је понос наше Млекаре. Заједно са њом пронели смо славу млека и бројних млечних производа под именом“Запис Таре“.Освајали смо највећа признања из ове области привреде – каже Раде Спасојевић. После толико година рада у закупљеном простору, недавно је донета одлука да се изађе из тог простора и угаси Млачни ресторан. Није лако било Раду, али ни његовим радницама. -Дали смо отказ и то је, што се каже, обнародовано. Првог августа требало је да дефинитивно ставимо кључ у браву. Изненада је дошло до обрта. Захваљујући досадашњој власници локала у коме је Млечни ресторан.Имала је разумевање и поштовање према мени као закупцу. Сарађивали смо одлично. Нашли смо решење тако што је мени продала локал. Иначе смо мислили да не отварамо Млечни ресторан на другом месту. На овај начин обрадовали смо наше верне купце па ће моћи да и даље код нас једу најбољи бурек и пију најбољи јогурт уз досадашњи асортиман производа, са још неколико нових награђених на овогодишњем Новосадском сајму златним медаљама за квалитет- вели Раде Спасојевић.
Другу лепу ствар приредило је шест радница стално запослених у Млечном ресторану. Обрадоване сазнањем да Млечни ресторан наставља са радом и то у свом простору, Вера, Нада, Светлана, две Зорке, и Марија, договориле су се да изненаде Рада. Купиле су му за поклон ручни часовник са посветом „Најбољем директору Раду“. -Наш Раде је заиста најбољи директор. Таовог сигурно нема нигде. Без обзира што је власник и директор Млечног ресторана он је деценијама са нама, од зоре па до јутарњих часова у делу где се праве коре за буреке и сам бурек. Захваљујући његовом мајсторству, наш бурек је постао познат много даље од Бајине .Баште. Овде сам пуне 32 године, од првог дана рада Млечног ресторана у овом простору. Овде ћу дочекати и пензију.-рече Нада Лукић и не успе да заустави сузе. Обрадован и изненађен потезом својих радница, Раде се осећао срећно уз изречену констатацију “Ето, таква су моја деца“.
Текст и фото; М.Андрић
