И данас, после много година, старији житељи Подриња се сећају чувених хармоникаша Цинде и Језде, заједно са њима и Слобе контрабасисте и ненадмашног фрулаша који су више од тридесетак година у другој половини прошлог века друговали са својим омиљеним инструментима и увесељавали љубитеље народног мелоса. Популарни трочлани оркестар је већ одавно отишао са овоземаљске сцене. Њих тројица су отишли да би тамо негде у небеском плаветнилу поново основали свој чувени оркестар. Тамо негде, можда на неком бољем месту, поново ће се чути њихова свирка, умилни глас хармонике и фруле, али и соло певање, по коме су се дуго препознавали свадбе и вашари на просторима Западне Србије.
Слобо Јанковић је био омиљена личност, вредан и предузимљив, свестран, човек ведрог духа и позитивне енергије. Био је познат и као вешт сеоски рабаџија, често се дружио са својим “баљцима”, шареним воловима, опет уз звуке фруле и препознатљивих мелодија. Један такав тренутак овековечен је и на овој фотографији, која од заборава чува нека добра, стара времена.
О. Додић
