Недавно сам сазнао да у Бајиној Башти постоји улица Павла Борозана, који је погинуо у том месту 5. септембра 1944. године у борби против Немаца и квислиншких снага. Тај податак се налази у архиву СУБНОР-а Бајине Баште, а до њега сам дошао захваљујући љубазности господина Обрада Додића, новинара „ББ гласа“, и мог комшије Бранка Мићића. Овом приликом се захваљујем њима, а такође и грађанима и СУБНОР-у Бајине Баште који подржаше овакву одлуку. Истовремено преносим искрену захвалност Слободана П. Борозана, братанца покојног Павла, уз опаску да данас само часни људи памте оне појединце који нису били високи руководиоци, а поготову ако нису рођени у њиховом крају.
Имајући у виду чињеницу да је прошло много времена од овог догађаја и данас има врло мали број људи који памте тај период, бићу слободан да изнесем неке податке из живота Павла Борозана, и о судбини његове уже породице. Као што стоји у архиву СУБНОР-а, Павле је рођен у Бокову, недалеко од Цетиња, 1907. године, од оца Лаза Маркова и мајке Маре. Породицу су још сачињавали најстарији син Петар и три кћери.
Мој деда Лука Марков имао је са супругом Станом три сина и једну кћерку, али је прерано преминуо, непрестано тугујући за најмлађим сином Митром који је као војник погинуо на Ловћену у својој 17. години, у бици са Аустријанцима. Остала два сина Ђуро (мој отац) и стриц Јован преживели су све битке и ратове живећи доста оскудно на Бокову до 1935. године, када им се указала прилика да се преселе у Метохију – Пећка општина, где су добили кућу и 30 ари земље која се могла наводњавати а за остало потребно земљиште морала се крчити шума. Наравно, по истим правилима у истом насељу, населила се и породица Лазова. Након тога живот се стабилизовао – ћерке се поудавале, Ђуро и Петар се оженили, што је увећало фамилију, чему је допринело и моје рођење, као и принова код стрица Петра, који је добио ћерку Даницу. Стричеви Павле и Јован тада нису били ожењени. То ће урадити када се вратимо из Метохије у Боково, 1941. године. Тај повратак није био нимало лак нити у добро време. Ратно је време и страшни догађаји су се ређали један за другим без реда и контроле. У Црној Гори је почео општенародни устанак 13. јула нападом јединица НОП-а на моторизовану италијанску колону. У том нападу учествују и браћа Петар и Павле којима након расподеле плена припадне једна пушка и један митраљез, можда исти онај кога је Павле држао у рукама приликом погибије у Бајиној Башти. А можда је и боље тако него да доживи како му талијански војник вршља по кући у Бокову и преврће лежај у коме спава још не виђени син. Дете пада и удара главом на под и остаје без живота. Његова мајка добија нервни слом и у потпуном растројству после неког времена умире. И други Лазов син Петар гине пред крај рата у сукобу са неком непријатељском јединицом када је покушао да рањеног друга изнесе са линије ватре. Ни он није осетио радост остварења слободе којој се надао и зато свом сину дао име Слободан.
И тако, мој комшија Бранко Мићић, рођен у Бајиној Башти, и ја који сам рођен у Метохији, сада постасмо комшије у Београду, где трошимо ове пензионерске дане и причамо шта се некада дешавало и нагађамо какав би нам живот био да нас не захвати онај лудачки и бесмислени рат. Пошто ја његово сећање припремам за објављивање, дешавало ми се да ми потекну сузе описујући страдање његове сестре Олге и још девет недужних грађана Бајине Баште од проклете четничке каме.
И на крају, можете ли погодити, драги моји Бајинобаштани, о чему маштам када сам сам. Нећете веровати, стално прижељкујем да се у нашем српском народу роди један нови Никола Тесла који би пронашао начин да се спречи свако људско страдање. Насиље је најгора људска особина. Зато, драги пријатељи, маштајте, то вас бар ништа не кошта. А ако можете, урадите и нешто практично јер „тирјанству стати ногом за врат, човјекова је дужност најсветија“ (Његош).
Доживотно ваш поштовалац
Новица Борозан, пензионер,
Нови Београд
БОРОЗАН ПАВЛЕ, земљорадник, рођен 1907. године у Бокову код Цетиња, члан КПЈ, припадник јединица НОВЈ, погинуо 5. септембра 1944. године у борби за ослобођење Бајине Баште против Немаца и припадника квислиншких јединица. (Историјска грађа СУБНОР-а Бајина Башта).
