У Београду је, на Војно-медицинској академији, 11. марта 2024. године преминуо проф. др Миломир Малешевић, водећи хематолог на просторима бивше Југославије и утемељивач Института за хематологију на Медицинском факултету у Тузли. Др Малешевић је рођен 1938. године у осатском селу Брадићима код Братунца, у знаменитој породици Малешевића. Малешевићи су једна од најпознатијих породица у Осату, древној српској области украј Дрине. Скоро два века били су међу најпознатијим неимарима широм српских земаља. Саградили су многе цркве и грађевине и обновили бројне манастире по Србији и Босни и Херцеговини. Стичући тако своју материјалну независност школовали су децу у школама по Србији и широм Југославије. Миломир је завршио основну школу у Жлијепцу, а нижу гимназију у Бајиној Башти. Матурирао је у Вишој гимназији у Ужицу 1957. године. По свршетку гимназије у Ужицу уписао је медицину на Свеучилишту у Загребу, где је и дипломирао 1963. године. Потом је започео племенити посао лекара у Тузланским рудницима у Мрамору. После непуне две године прешао је у Тузланску општу болницу на одељење интерне медицине, а потом одлази на специјализацију на ВМА у Београду. Био је бриљантан специјализант па је, као такав, био ослобођен усменог испита.
Докторску дисертацију Прилог експлоративне лапаротомије за боље утврђивање распрострањености Ходгкинове болести одбранио је 1983. године. Одбрани његове докторске дисертације присуствовали су многи из породице Малешевића, из његових Брадића и Бајине Баште. Ванредни професор Медицинског факултета је од 1992., а редовни од 1997. године. Био је начелник клинике за хематологију при ВМА, а потом и шеф катедре за интерну медицину. Био је члан многих лекарских друштава у земљи и иностранству. Објавио је преко 200 стручних и научних радова у референтним домаћим и страним часописима. Запажене резултате постигао је на Институту за хематологију на ВМА. Због тога је био ангажован и на Тузланском Медицинском факултету где је развио хематолошку службу и успоставио Институт за хематологију. Миломир је волео свој завичај и своје Брадиће изнад свега. Током рата у БиХ деведесетих година помагао је у лечењу и збрињавању рањеника на ВМА. Сахрањен је 13. марта 2024. године у родном селу Брадићима, на породичном гробљу, уз присуство бројних сродника, родбине и поштовалаца из Београда, Тузле, Братунца и Бајине Баште.
Ц. С.
