Медицинска лабораторија „Медикус“, у Улици Душана Вишића 25 у Бајиној Башти, почела је са радом 18. августа 2003. године. Била је то прва и једина приватна лабораторија у целом Ужичком округу. Од тада па до данас, пуних петнаест година, ова лабораторија стално прати светске трендове из области медицине и лабораторијске дијагностике, ради на унапређењу квалитета, као и на проширењу асортимана услуга, уводи нове савремене методе и анализе, ослушкујући захтеве медицинске науке, али и пацијената. Славица Стојић, власник лабораторије, иначе магистар дефектолошких наука, схватила је на време, још док је радила у Дому здравља у Бајиној Башти, да служба лабораторијске дијагностике представља веома важан и незаобилазан део система здравствене заштите, и да резултати лабораторијских испитивања представљају основ за доношење кључних одлука у дијагностици, лечењу и медицинској терапији.
У време када је лабораторија почињала са радом, Славичина кћерка Јована је била у седмом разреду основне школе. Касније, иако је најпре желела да студира ликовну академију, завршила је Фармацеутски факултет у Београду, потом и специјализацију, па је данас, као специјалиста биохемијске дијагностике, главни ослонац лабораторије и гарант њених услуга на врхунском нивоу. Подршку у раду и усавршавању, Славица је свакако имала и у супругу Раду, познатом неимару из Андрићграда а данас директору „Парка природе“ у Мокрој Гори, и сину Александру, успешном студенту глуме на Академији уметности у Београду.
– Лабораторија „Медикус“ је опремљена савременом лабораторијском опремом. Испитивања се изводе на аутоматизованим анализаторима са високим степеном тачности и прецизности. Потпуна аутоматизација, модерна технологија, стручан кадар и поштовање начела добре лабораторијске праксе омогућава нам постизање нашег главног циља, а то је квалитет услуга и задовољство наших корисника, а то су, пре свега, брзи, тачни и поуздани резултати. Радимо професионално, квалитетно и без заказивања и чекања, у најкраћем року. Једина смо приватна лабораторија која ради резултате на лицу места – каже Славица Стојић.
У лабораторији „Медикус“ се може урадити комплетна лабораторијска дијагностика, почев од основних хематолошких анализа за процену општег здравственог стања. Ту се раде и биохемијске анализе, одређивање шећера у крви и масноће, испитивање свих виталних функција и органа – провера функције бубрега, јетре, панкреаса, срца, мишићног и коштаног ткива. Поред тога, ту се може утврдити тест на дроге којим се може испитати присуство наркотика у узорку урина. Такође, утврђује се хормонски статус штитне жлезде, репродуктивни хормони, хормони надбубрега, хипофизе, хормон за рано дијагностиковање трудноће. Веома важни су и тумор маркери, супстанце које ослобађа туморско ткиво. Од тумор маркера најзначајнији су маркери за простату, дојку, јајнике, дебело црево, плућа… Раде се и вирусолошке анализе, затим и микробиолошке анализе – уринокултура, узимање различитих брисева и њихово испитивање на присуство бактерија и гљивица…
Пацијентима се препоручује да се крвна слика, преглед мокраће и основне биохемијске анализе раде једном до два пута годишње. Те анализе служе лекару да прати здравствено стањље пацијента. Уколико пацијент има здравствених тегоба, лекар по потреби упућује пацијента у лабораторију и даје савет које анализе треба урадити. За већину лабораториских анализа пожељно је да пацијент гладује око 12 сати пре узимања крви, да не узима лекове и избегава физички напор. Уколико је потребно урадити брис грла или усне дупље, саветује се да пацијент не доручкује нити да спрводи личну хигијену усне дупље. На резултате лабораторијских налаза могу утицати храна, непроспавана ноћ, физичка активност и алкохол.
Утврђивањем крвне слике може се открити малокрвност – анемија, запаљенски процес, поремећај крварења и згрушавања и читав низ хематолошких обољења. Преглед урина се користи за откривање обољења бубрега и уринарног тракта.
О значају лабораториских налаза, Јована Стојић, специјалиста биохемијске дијагностике, каже:
-Лабораторијске анализе користе лекари у свакодневном раду за постављање дијагнозе болести, за процену тежине и развоја болести, као и за праћење одговора организма на одређену терапију. Приликом постављања дијагнозе, налаз се упоређује са референтним вредностима, док се за праћење тока болести као и учинак терапије, налаза болесника упоређују са његовим ранијим налазима.
О.Додић
