Од друге половине априла па до почетка новембра, у пиличком засеоку Ступаревићи свакодневно се може видети необична слика, различита од оних у неким другим селима. По зеленим пашњацима и пропланцима, од Ђурђевдана до Митровдана, на испаши слободно „шетају“ тридесетак крава и телади из Пољопривредног газдинства Велибора Рогића. Нема ту више некадашњих „забрана“ по којима се није смело ходити, све су то одавно напуштени поседи које више нико не обрађује нити користи. А краве, као и свака марва, сада имају обиље траве, пасу и пландују, уживају на летњем сунцу… Тако сви имају своју „рачуницу“, па и село које више не зараста у коров.

Пољопривредно газдинство са сточарском мини-фармом формирано је пре две године. До тада су Рогићи имали две – три краве, а млеко су свакодневно предавали Млекари „Спасојевић“. То није било исплативо, сирово млеко је одувек имало ниску цену.

–  Није требало много размишљања да се схвати да је испорука млека по ниској цени бесмислена и неисплатива. Онда сам једног дана, у договору са осталим члановима породице, донео одлуку да кренемо са производњом млека и млечних производа на традиционалан начин. Одмах сам набавио шест – седам највећих шерпи за варење млека, то је било прво улагање у производњу. Потом сам регистровао Пољопривредно газдинство, уз сву потребну документацију. Тако је све почело – каже Велибор.

Велибор на фарми, са кравама
Велибор на фарми, са кравама
Љиљана на паковању производа
Љиљана на паковању производа
Чобанче спремно за тржиште
Чобанче спремно за тржиште

Велибору је одмах било јасно да је млечно говедарство веома захтеван посао, да тражи рад и улагање, али се зато брзо долази до зараде. Учио је и на искуствима других, знао је и да многи произвођачи млека са мање од пет крава веома брзо напуштају ову производњу, а да у млекарској трци могу да опстану само најјачи, они који имају преко 20 грла за мужу, а то су фармери чија производња може бити економична. Набавком високо музних крава отпочело је стално проширивање фарме. То је захтевало и даље улагање, требало је саградити пространу шталу по најсавременијим захтевима. Објекат је морао бити добро осветљен, са високом таваницом да би ваздух могао што боље да циркулише, да приступ грлима приликом муже, тимарења или чишћења буде што је могуће лакши.

У штали је у овом тренутку 25 крава и петоро женских телади који се остављају за подмладак. Иначе, музне краве чим наврше 15 година живота се продају, а уместо њих стиже подмладак женских јуница. Скоро сваког месеца се теле две до три краве, мушка телад се продају на тржишту, а женска се остављају за подмлађивање. Осемењавање крава врши Ветеринарска служба из Бајине Баште.

Пољопривредно газдинство „Рогић“ функционише као регистрована породична фирма у којој су запослени скоро сви чланови домаћинства. Велибор је, поред својих обавеза у Ауто школи „Рогић“, задужен са администартивно-финансијске послове. Његов брат Обрад води рачуна о исхрани крава и сталном обезбеђивању што бољих услова у штали. Супруга Љиљана и снаха Славица су задужене за директну производњу и паковање производа за тржиште. Отац Митар и мајка Бојана, иако су одавно прешли седамдесет година, такође стижу да помогну где год је то потребно, нарочито у време испаше. Деца помажу у паковању и дистрибуцији производа. Додуше, Велиборова кћерка Милка и зет више су ангажовани у Ауто школи, али по потреби стижу и на фарму…

На фарми се свакога дана добије до 150 литара млека које се преради на традиционалан начин, онако како су то некада радиле наше баке. О преради и даљој производњи брину две јетрве, Љиљана и Славица. У производном програму је чак 11 производа, али се највише производе млади и стари сир, млади и стари кајмак. Сви производи су брендирани под заједничким називом „Чобанче“ и паковани у амбалажу модерног дизајна, од 200, 400, 500, 800 грама, до 1 килограма. Амбалажа се углавном увози из Италије.

– Имамо сигурне купце наших производа, углавном на подручју Бајине Баште и Таре – каже Велибор – То су трговинске радње „Ас превоз“, „Весна ББ“, затим „Маркет Нено“ из Ужица, ресторани „Турист“, „Трпеза“, „Курта“… Они су веома задовољни квалитетом наших производа кога и потрошачи одавно ,препознају. Размишљамо и о проширењу производње, јер то тржиште захтева.

Модерна фарма, каква је и ова на Пољопривредном газдинству „Рогић“, захтева и потребе квалитетне исхране крава и телади. Додуше, доста се уштеди на испаши у току летњих месеци, али и поред тога на исхрану се издвајају велика средства. Кабаста храна, сено и силажа, производи се на поседима газдинства, а поред тога редовно се набављају „рол – бале“ са подручја Суботице и Сомбора. За пола године на газдинство стигне два шлепера репиног резанца од шећерне репе и преко пет хиљада бала сена.

Краве у штали

Производња сена и силаже, главне исхране за краве, не би се могла ни замислити без најсавременијих пољопривредних машина. Рогићи поседују сву потребну механизацију, три трактора, сило-комбајн, тракторске косачице… До „Чобанчета“ се, по свој прилици, не стиже лако.    – Имамо много посла, и зими и лети, али нам је већина послова механизована. Ипак, не може се без људи, и док не засучемо рукаве – истиче Велибор.

О. Додић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest