Уз Златка Јанковића, Милош Илијашевић (66) из Раче је бајинобаштански рекордер у добровољном давању крви. Због година закључио је ту своју хуманитарну мисију прошле године са бројком од 172 пута давања драгоцене течности што живот значи.
Добровољни давалац постао сам сасвим случајно када сам имао свега 18 година. Снаха Мира се порађала па је требало дати крв. Тада ми се родио синовац Стојан. После тога сам се редовно одазивао у акцијама прикупљања крви. Било је тридесетак пута да сам то чинио на молбу појединаца, остало се дешавало у организованим акцијама Црвеног крста-каже Милош Илијашевић.
Цео радни век провео је у родном селу Рача бавећи се производњом креча. Умео је да годишње произведе и до 500 тона негашеног креча и готово сву количину прода у Војводини. Свакодневни посао би остављао само празником и у дане када је давао крв.
Евиденција о мом давалаштву постоји у Црвеном крсту општине Бајина Башта. Секретар те хуманитарне организације Љиља Матић ми је израчунала да сам за 172 давања дао преко 65 литара крви. Било је и два случаја када сам крв давао из руке у руку. Један се десио на Ибарској магистрали код Лазаревца. Због саобраћајне несреће аутобус, у коме сам био, није могао проћи. Изашли смо да видимо шта се догађа. Присутна лекарка питала је да ли неко има Б позитивну крвну групу јер треба да се да крв хитно из руке у ркуку повређеном лицу. Одмах сам се јавио и дао крв-вели Милош.
За своју исказану хуманост Милош Илијашевић је добио сва могућа признања Црвеног крста. За стото давање награђен је ручним часовником. Жали што га нема и сада јер му је ту драгу успомену неко украо из камиона којим је превозио креч у Војводину.
Давање крви јесте изузетна хуманост али је и добро по здравље. Ја никад нисам имао проблема са крвним притиском. Дата крв се брзо обнови. По пропису она се може дати четири пута годишње,.Ја бих препоручио младима да то чине три пута. Из мог искуства то је најбоље за организам-истиче Милош.
Текст и фото: М.Андрић
