Било је претопло.
Црква Христовог Вазнесења у манастиру Рача била је претесна да прими све ђаке и њихове наставнике који су тога јутра стигли да се упознају са задужбином краља Драгутина, једног од најзнаменитијих српских владара из династије Немањића. Придружили смо се знатижељној српској младежи и пажљиво одслушали беседу о историјату Раче. Када је духовник завршио са беседом, разлио се дечји жагор низ уску долину речице Раче.
Ни то није дуго трајало. Док смо се окренули, порта манастира била је празна. Упутили смо се ка трему новог манастирског конака. У порти манастира опет је завладала исконска тишина која се само чулима осећа. Сели смо за један повећи сто. У том часу према нама се упутио лаганим кораком времешни монах. Рекосмо ко смо и којим послом смо дошли. Он прозбори: „Ја сам архимандрит Јован Радосављевић. Овде у Рачи сам започео свој монашки живот. Сабрат ми је једно време, после богословских студија, у овој светињи био Павле, потоњи митрополит карловачко-београдски и Патријарх српски“.
kako-su-mosti-kralja-dragutina-stigle-u-manastir-racu
