Удружење “Мост“ Сребреница и професор др Вељко Ђурић Мишина ,дугогодишњи директор Музеја геноцида у Београду, покренули су у Републици Српској, Сребреници, Братунцу и околним општинама рехабилитацију лика и дела Јездимира Дангића. Одржано је више трибина и промоција о његовом књижевном дјелу, али и о његовој улози у устанку у овим крајевима 1941. године. Промоције су биле у Сребреници, у Братунцу, у Кравици, Скеланима и Дрињачи. Мост је штампао све његове књиге: “Глад и тамница“, “Наше тамновање“ и “Нови прилози за биографију војводе Јездимира Дангића“. На тим промоцијама је учествовала и њeгова ћерка песникиња Нада Дангић која је говорила о свом оцу, патњама породице, посебно њене мајке, понижавањима, неповерењу, сумњичавости и жигосању које су доживљавали од кoмунистичких власти због Дангићевог ратног пута. Ових дана је у Братунцу формирана комисија за промену назива улица и удружење Мост, уз сагласност кћерке Наде, је поднело захтев да једна од улица у Братунцу носи и име Јездимира Дангића.
Ко је био Јездимир Дангић ? Рођен је 4. маја 1897. године у Братунцу, у свештеничкој породици. Као ђак, био је припадник “Младе Босне“, због чега је у време сарајевског атентата ухапшен. Тако је Први светски рат провео у тамници. После рата Дангић завршава право у Београду и запошљава се у жандармерији. У активну службу је преведен 1928. године, у чину коњичког поручника. Априла 1941. године као командир Дворске жандармеријске чете, пратио је краља Петра до Никшића. На понуду да уђе у авион, рекао је: “Један Србин не би смио да напусти своју земљу у невољи“. Убрзо потом, Дангић прихвата службу у Комесарској управи Милана Аћимовића. Био је командир једне жандармеријске јединице на Дрини до 16. августа 1941. године. Тог дана, пуковник Дража Михаиловић именује Дангића комадантом свих војно-четничких јединица у Источној Босни. Дангић прелази Дрину и у кратком року организује војску која је, према немачким изворима, бројала 20.000 добро увежбаних људи. За неколико мјесеци Дангић је ослободио Источну Босну и зауставио хрватско-муслимански геноцид над Србима.
Јануара 1942. године у уверењу да је пуковник Михаиловић прешао Дрину, две немачке дивизије, ојачане усташама, покреће офанзиву на слободну територију. Дангић покушава да заустави Немце преговорима, али без успеха. Ипак, по проласку офанзиве, четници су повратили старе позиције. Знајући да ће уследити нова офанзива, Дангић покреће дипломатску акцију. На преговорима са Немцима и генералом Недићем у Београду, предлаже да Источна Босна уђе у састав Недићеве Србије. Немци одбијају предлог, спремајући нови поход.
У ноћи између 11. и 12. априла 1942. године у Рогачици код Бајине Баште, једна јединица 714. немачке дивизије на препад заробљава мајора Дангића. Дангић бива одведен у заробљенички логор. Одакле бежи и прикључује се покрету отпора у Пољској. На крају рата, попут многих пољских официра, и мајор Дангић пада у руке Црвене армије. Совјети га испоручују југословенским комунистима. На стаљинистичком процесу у Сарајеву 1947. године, осуђен је на смрт и потом стрељан.
Извор: Удружење “Мост“ Сребреница
