Прошлост и садашњост у Скеланима
Када су једног познатог грчког историчара упитали зашто се човечанство толико бави прошлошћу, он је дао одговор: „Зато што ће и овај наш заједнички сусрет убрзо постати прошлост.“ Можда у овом одговору грчког мудраца заиста стоји објашњење зашто се човечанство бави прошлошћу и историјским догађајима који су је обележили. Зато смо се ових дана обрели у Црвици код Скелана, на левој обали Дрине, у привременој поставци археолошке установе Римски Муниципијум Малвесијацијум, где се приводе радови на конзервацији подних мозаика из римске палате – базилике у Скеланима.
Заштиту и конзервацију подних мозаика који су красили велику базилику у градском седишту Миниципијума Малвесијацијума у Скеланима започела је екипа Централног института за конзервацију из Београда под вођством Маје Франковић, 2015. године. Врсни археолози који су истраживали античке остатке у Скеланима (Пач, Бабић…), на основу остатака материајлне културе и натписа на којима се спомиње „градско вијеће“, потврдили су да је у Скеланима 158. године наше ере постављена испред базилике (вијећнице) почасна база са статуом цара Антонина Пија. Касније су почасни споменици постављени и царевима Септимију Северу и његовом сину Каракали. „Вијеће (сенат) је одобрило и мјесто за почасну базу са статуом свог првака (primo ex ordine), угледног грађанина Тита Фловија Симириса.“
Ово је без сумње отклонило сваку дилему о седишту римског Муниципијума, која је владала у научним круговима до 1988. године.
Базилика и седиште Малвесијацијума, величине 800 квадрат. метара, била је украшена подним мозаицима и имала је подно грејање. Управо изнад подног грејања налазили су се и најлепши подни мозаици украшени орнаментима медузе, која је заузимала централно место са приказима ваге у угловима.
Градско седиште простране римске провинције Далмације, Малвесијацијум у данашњим Скеланима, нестао је са пропашћу Западног Римског царства, у великој сеоби народа у петом веку наше ере. Пространа базилика сравњена је са земљом и тако је трајало све док Карло Пач 1896. године није почео откопавања.
По речима Бориса Андрића, археолога у јавној установи Римски Муниципијум у Скеланима, и Маје Франковић, вође екипе конзерватора, кроз векове највише су страдали најлепши мозаици из базилике, они који су се налазили изнад подног грејања. Стога су нађени фрагменти били прави изазов за конзерваторе: Мају Живковић, Владимира Пајића, Ану Марију Стефановић, Милену Јовановић и Дуњу Давидовић Игњатовић. Мукотрпни рад који је трајао четири месеца, у две кампање 2015. и 2018. године, уродио је плодом. Медуза на штиту поново је заузела централно место на делу мозаика који је сложен и биће део поставке и главна атракција у музеју у Црвици.
Даљи радови на потпуној конзервацији подних мозаика из базилике у Скеланима скопчани су са израдом трајне надстрешнице на локалитету, за који је урађен пројекат. Тако би овај значајни археолошки локалитет на левој обали Дрине у Скеланима постао значајна дестинација у свеукупној туристичкој понуди Републике Српске, а био би значајан и за туристичку регију Западна Србија, јер се налази у „чаробном туристичком прстену“ Златибор – Тара – Вишеград – Дрина – Скелани.
Цветко Петров Стојкановић
