Рогачица – ГУСЛАРСКИ ТРЕНУТАК НА РАСКРШЋУ

Мини гусларски концерт у Рогачици

У кафану „Раскршће“, на истоименом месту у Рогачици, где се укрштају путеви  који иду према Ваљеву, Ужицу, Љубовији и Бајиној Башти, готово увек има гостију, некад мање, некад више, али их има. Код газда Аце и газдарице Љиље Јевтић, кафеџије који држе ту невелику кафану, са лепом и знатно пространијом терасом, пуне три деценије, сви су добродошли. Код њих се може попити и на рецку, а није редак случај да и сами почасте своје ,углавном сталне госте. А један рогачички шерет рече да има и оних који нису добродошли у „Раскршће“ алудирајући на инспекторе који су, у својој педантности и ревности, пар пута налазили пропусте па издавали решења за привремено затварање кафане уз позамашне  новчане казне.

Радосав Секулић, деценијски гастарбајтер у Аустрији, рођени Својдружани , (Својдруг је место у коме се налази Рогачица), поодавно је у пензији, стални је гост „Раскршћа“.

-Скоро да нема дана када не свратим на кафу, често и са радницима које ангажујем да ми помажу у свакодневним пољопривредним пословима. На Раскршћу имају још две  кафане, одем понекад и у њих, али сам углавном код Аце. Крајем јула баш сам се орасположио у кафани „Раскршће“. Ту је навратио познати гуслар из Босанске крајине Вид Змијањац. После неколико ракија, латио се гусала и за присутне госте отпевао песму „ Освета Виде хајдучице“, жене хајдука из ових подрињских крајева. Ја сам као дете заволео гусле јер је мој отац Ранко био познат као гуслар. Школа ми није била јача страна, али захваљујући гуслама,  ја сам тада научио све песме о Марку Краљевићу. И сада знам сваку од њих- каже Радосав Секулић.

Вид Змијањац је пореклом из Санског Моста. Стално је настањен у Новом Саду, а у Подриње је дошао да посети свог земљака Жељка Илића који се скрасио у бајинобаштанском селу Оклетац.

Вид Змијањац и Жељко Илић
Крајишници Вид Змијањац и Жељко Илић

-Ни кад путујем не одвајам се од гусала. Захваљујући њима, обишао сам свет, био у многим естрадним  групама  које су приређивале концерте у земљи и иностранству. Имам и око 300 трајних снимака. Најрадије певам стару српску епску поезију где косовски  мит и његови  јунаци имају посебно место. Певам и о, да кажем, савременим српским јунацима, које светска сила и неправда проглашава за злочинце и шаље их на дугогодишње и доживотне робије. Сада је то тако, али сам убеђен да ће и они једног дана, попут косовских јунака, чинити мит о српским јунаштвима и жртвовањима за очување своје државе и народа. Радује ме што омладина све више показује интерес за гусле па су стасали бројни  млади гуслари који ће наследити нас старије- вели Вид Змијањац.

Вид и Жељко са власником кафане Ацом Јевтићем
Вид и Жељко са власником кафане Ацом Јевтићем

Газда Ацо, са дугом косом и бујном брадом, више личи на ортодоксног рокера него на конобара. То тако делује на први поглед, у суштини он је тако добро испекао тај угоститељски занат да би, као од шале, могао без проблема радити и у оним угоститељским објектима са неколико звездица.

-Код мене су свраћали разни музичари, хармоникаши, трубачи, виолинисти, гитаристи, саксофонисти, кларинетисти, фрулаши, двојничари… Вид Змијањац је први гуслар који је не само свратио у „Раскршће“, већ и одржао за госте прави мини  гусларски концерт –  истиче, са дозом поноса,  Ацо.

Текст и фото. М.Андрић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

четрнаест + дванаест =

Pin It on Pinterest