Дринска регата је иза нас. Ова тридесета јубиларна од претходних се, кажу, разликовала по рекордном броју посетилаца и учесника спуста. Све остало је исто, традиционално гостопримство, љубазност Бајинобаштана и добра организација сваке године мами све већи број посетилаца. Чини се да је и ове године као и претходних све протекло беспрекорно, Није било повређених. Ситна оштећења на возилима и чамцима, понеко сломљено весло , готово „да се и не броје“. Понеки изгубљени документ и мобилни телефон, заврше у таласима „Криве Дрине“…. И баш један такав, око 150 хиљада динара вредан „iPhone“ у Дрини је пронашао наш млади суграђанин Никола Караклић. Овај будући официр полиције, апсолвент полицијске академије. је возећи кајак у Дрини пронашао вредан мобилни телефон и документа у њему. – Одмах сам обавестио колеге из полицијске станице, како бих пронашао власника и вратио му изгубљено – истиче Никола – Из полиције ми је речено да немају евидентиран такав догађај и да нико није пријавио губитак телефона. Потрагу за власником отежавало је и то што је један од докумената издат у Србији док је други издат у Црној Гори. – Нисам размишљао да га задржим за себе или га продам на црном тржишту. Желео сам само да пронађем власника и вратим му његове ствари – каже Никола, који је и сам син полицајца. Непознати власник, који није тражио изгубљено и различита документа, нису спречили Николу и потрази за власником. – Применио сам знање стечено током школовања, али сам искористио и друга знања и вештине. Прегледао сам све доступне друштвене мреже, послао на десетине порука и прегледао на стотине слика , не би ли препознао и пронашао власника. Након пар дана потраге Никола је нашао и контактирао власника. Милош Димић из Старе Пазове је традиционални учесник Дринске регате. Лепоте Таре и Дрине га врло често доводе у наше крајеве. – Не пропуштам Дринску Регату – истиче Милош. – Губитак телефона и докумената нисам пријавио из разлога што сам их сам изгубио и што нисам желео себи да кварим ужитак у овом прелепом градићу, где сам увек срдачно примљен и дочекан. Ипак ме је Николин позив обрадовао. Похитао сам у Бајину Башту, не толико због материјалне вредности, већ због саме помисли да постоји један млад, поштен и честит човек, који не посеже за туђим и материјалним, коме је поштење и част, пре свега. Дошао сам да упознам Николу, и са њим заједно бар на кратко уживам у лепотама Дрине и Бајине Баште.
Послао је Милош „е – мail“ полицијској академији, у којем је описао цео догађај и још једном похвалио Николу, истичући да га од материјалног више радује то што постоје млади и квалитетни људи, што је баш један такав изабрао позив који му пристаје и што ће ово друштво и држава имати на кога да се ослоне. Одбио је Никола било какав поклон или част, али дружење и пријатељство са Милошем, стечено на Дрини је и те како прихватио.. Врло брзо ће Никола и званично ступити у полицијске редове, остало је да положи још пар испита, али је оне главне испите из морала, части и поштења већ положио највишом оценом.
Милан Николић
