ХЕРОЈИ НИСУ САМИ
Доста је времена прошло од чувене битке на Кошарама, о којој се нажалост мало зна. Она је углавном остала у сећањима преживелих бораца који су несумњиво прошли кроз истински пакао. Битка је вођена на граничном превоју Кошаре од половине априла до 10 јуна 1999. године, између припадника Војске Југославије и терористичке ОВК, подржаване од регуларне војске Албаније и НАТО авијације. Мало је познато да су у овој бици учествовали и неки Бајинобаштани, који су се у то време нашли у јединицама Војске Југославије.
Многи од тих истинских хероја се и данас памте, највише захваљујући неким хуманитарним удружењима, пре свих Завичајном удружењу Срба са Косова и Метохије и Удружењу ветерана „Кошаре“. Они су се потрудили да покрену заједничку хуманитарну акцију „Хероји нису сами“ која има за циљ „да се помогне и покаже да наш народ не заборавља своје истинске хероје, који када је требало били су први на бранику отаџбине“. Многи од њих и данас живе у тешким социјалним условима и на овај начин ова Удружења желе да олакшају њихову тешку свакодневницу и покажу да борци са Кошара нису остали сами.
Завичајно друштво Срба са Косова и Метохије и Удружење ветерана „Кошаре“ су своју хуманитарну акцију организовали и у Бајиној Башти. Некадашњем ратнику са Кошара Горану Марићу из Раче уручили су вредан поклон – пет расних оваца. Свечаном уручењу хуманитарне помоћи присуствовали су, поред представника ова два Удружења, и представници локалне самоуправе из Бајине Баште. Општина је била поуздан партнер у овој хуманитарној акцији и обезбедила је превоз оваца до Горанове куће у Рачи.
– Ова помоћ ми пуно значи јер долази од мојих ратних другова који су ме се сетили после више од двадесет година – каже Горан – И данас се сећам тог пакла који смо преживели на Кошарама, многи су тамо оставили животе, а нама који смо имали срећу да све то преживимо остаје да их се сећамо. Ја сам тада имао тек двадесетак година, преживео сам рат и бомбардовање. Била су то тешка времена. Данас сам срећан, имам своју породицу, ту су супруга и кћерка, за њих живим…
О. Додић
