Лидер Српске радикалне странке др Војислав Шешељ, на Сретење – дан државности, промовисао је у Бајиној Башти своје најновије научно дело у три тома „У Сребреници није било геноцида“. Промоција је одржана у препуној сали биоскопа.
Синиша Спасојевић, председник Општинског одбора СРС у Бајиној Башти, је истакао да је ово, до сада најзначајније дело др Војислава Шешеља, тек имати свој значај у временима која долазе, а др Мирослав Нешковић – Жућо је препоручио књигу за читање јер је она заснована на истинитим чињеницама са којима се научно доказује да у Сребреници није било геноцида.
О књизи и њеном аутору говорио је и Зоран Деспотовић, председник Окружног одбора СРС и народни посланик у рнепубличкој Скупштини. Он је нагласио да се др Шешељ овом књигом упустио у грандиозан пројекат кога треба схватити као наставак борбе за националну ствар писањем и незаобилазним аргументима за ревизију најтежих хашких пресуда. Овде је реч о о озбиљом научном делу које описује комплексност ситуације и догађаја у Сребреници.
Др Војислав Шешељ тврди да се у Сребреници догодио злочин, али не и геноцид:
– У Сребреници се десио злочин, ја то не оспоравам, ја тај злочин осуђујем, али то никако не може да се назове геноцид, јер га треба упоредити с дефиницијом геноцида из Међународне конвенције, из које се види да нема апсолутно елемената геноцида. Код геноцида постоје специфичне намере које у Сребреници нису утврђене.
Др Шешељ је истакао да је раније било доста покушаја вишеструког надувавања броја и лажирања идентитета сребреничких жртава, као и прећуткивања начина на који је већина њих страдала. То представља перфидну и подмуклу политичку конструкцију без упоришта и реалности. По његовом мишљењу у Сребреници је било највише 1.200 жртава, што је неупоредиво мање од неких ранијих неоснованих тврдњи.
Тротомно дело Војислава Шешеља на близу 3000 страна полази од периода далеке историје, средњовековне Босне, па све до настанка Републике Српске и грађанског рата у Босни.
Први том обухвата детаљну анализу историјског и политичког контекста догађаја у Сребреници. Други том има дванаест целина у којима се др Шешељ осврће на писања домаћих и страних аутора, који такође запажају да се у Сребреници није десио геноцид, као и оних који тврде супротно. Велику целину посветио је Студији Холандског института за ратну документацију која никада није преведена на српски језик и презентована јавности у Србији. У књизи се др Шешељ бавио и расправом која се водила у Народној скупштини Републике Србије поводом усвајања Декларације о осуди злочина у Сребреници. Трећи том састоји се из пет целина у којима је аутор детаљно анализирао бројне процесе вођене пред Хашким трибуналом, као и пресуду Међународног суда правде у спору Босне и Херцеговине против СР Југославије, односно Републике Србије.
О. Додић
