У време када многи млади не могу да дођу до посла, пример Ненада Кривокапића из Костојевића могао би да послужи за илустрацију како се жељом и упорношћу ипак може зарађиватни плата. Са факултетском дипломом менаџера у спорту отиснуо се у угоститељске воде још 2010. године. У Бајиној Башти узео је у закуп две године раније отворени кафић Хогар.
-Још за време студија радио сам као конобар у више београдских ресторана, на сплавовима, у дискотекама.Тако сам уједно зарађивао новац потребан за школовање и стицао искуство у угосттељству. По завршетку факултета, нисам могао доћи до посла па сам одлучио да шансу потражим у угоститељству. Изнајмио сам кафић Хогар,тако је све кренуло.-каже Ненад Кривокапић. Овај млади момак из Костојевића ниједног момента није се либио да, као факултетлија, егзистенцију обезбеђује радећи кафански посао.
– Моје колеге ми се чуде. Ја ево пуним седму годину радног стажа, док они узалудно обијају праг Завода за запошљавање. Волео бих и ја да нађем посао у струци, али је то за сада немогуће. Није лако радити у угоститељству поготово што данас имате, што се каже, на сваком кораку неки угоститељски објекат.Трудим се, не питам за радно време, поштујем муштерију. То је неки мој рецепт за опстанак у овој бранши.
Ненад је добар пример како може да лепо ради објекат који нема високу категорију. Опремљен је у етно стилу, .шанк је једно обично буре,нкачице за кајмак су лустери,нзид је покован окорцима. У такавом амбијенту највише уживају млади од 18-30 година из Бајине Баште, али их је пуно и из сеоских средина нарочито из Пилице, Рогачице и Костојевића. Ненад нађе времена да се бави на аматерској основи тренерским послом у ФК Вишесави. Учесник је бројних акција у прикупљалњу хуманитарне помоћи за Србе на Косову и Метохији. И сам је у више наврта ишао у Витомирицу код Пећи, родно место његових родитеља, носећи помоћ тамошњим малобројним Србима.
М.Андрић
