– Нисмо били „у калуп“, ни са другом омладином, ни са редом и поретком, а само као такви могли смо и да кренемо у ову авантуру…И ето, после 50 година, десило се да је наш авантуризам Бајиној Башти подарио симбол, а и свету велику атракцију- каже Мишко Савић-Зузец, један од градитеља прве Кућице
Први и незаобилазни симбол Бајине Баште и један од мотива који је у „сталној поставци“ свих промотивних спотова у туристичкој понуди Србије, чувена „кућица на Дрини“, прославила је ових дана 50 година од постављања оне прве…
У суботу, 11. августа, на средини Дрине, на „ничијој“ земљи или води, скупили су се поштоваоци овог необичног здања, али пре свега неколико оних који су пре пола века учествовали у постављању прве у низу од седам, колико их је до сада Дрина носила, а упорност и ентузијазам градили…
Чедомир – Чедо Илић, зв. „Боксер“, добро памти како су кренули у градњу своје „базе и „уточишта“…
– Једноставно, ми који смо раном зором кретали ка Дрини и ту налазили смисао сваког дана, пожелели смо нешто где бисмо имали мир и били далеко од дохвата на првом месту родитељске бриге, а затим и оних који су трагали за судбином младог кукуруза, парадјза, краставаца и свега што нам је била целодневна храна…И тако је пао предлог да то буде баш на стенчици…“Позајмљивали“ смо неке елементе од напуштених барака, а и даску по пиланама поред Дрине…Даље, до данас, све је историја. Дрина је носила, а ми смо градили.
Мишко Савић, познатији као „Зузец“, води бригу о садашњој кућици…
– Нисмо били „у калуп“, ни са другом омладином, ни са редом и поретком, а само као такви могли смо и да кренемо у ову авантуру…И ето, после 50 година, десило се да је наш авантуризам Бајиној Башти подарио симбол, а и свету велику атракцију… Најзаслужнији за постојање и обнављање свих досадашњих кућица свакако је Милија Мандић „Гљива“, који је, на жалост, преминуо пре пар година. Зато смо му одали дужно поштовање и низ Дрину пустили букет црвених ружа…
За време дружења, са обале су пристигле и три гошће из Кине, као представнице бројних туристичких група које не пропуштају да виде и забележе своју посету кућици на Дрини…
Тако се, треба рећи, десило да су варошки мангупи и авантуристи, без уплива власти и институција, граду подарили симбол по коме је мала чаршија поред Дрине постигла и светску славу.
Зато је и овај јубилеј вредан пажње и поштовања.
В.Биљић
