Пчелињак Милана Петровића у Бушинском Пољу, на периферији Бајине Баште, био је право место за пријатан и занимљив разговор, уз „медни сок са матичном травом“. Скоро тридесет година Милан се интензивно бави пчеларством настављајући тако породичну традицију. Отац Миле, некада познати „шнајдер“, имао својевремнео двадесетак кошница у осатском селу Радошевићима, па отуда и љубав према овом послу, настала још у раном детињству.
Док је радио у „Слободи“, Милан није имао довољно времена да се посвети пчеларству. Ипак, почетком деведесетих од оца је добио два роја, пренео их овамо преко Дрине и од тада су му пчеле постале најбољи и највернији пријатељи, а „пчеларска кућица“ у пчелињаку место где проводи највише времена. Његов пчелињак је данас средњи по величини, има око 70 кошница.
– То је довољно да обезбедим солидну егзистенцију – каже Милан – Мед је свакако главни производ, али су ту и други пчелињи производи: поленов прах, прополис и млеч, а од пре неколико година имам и значајан приход од узгоја матица за себе али и за продају. Ту планирам и да проширим производњу. Иначе, једно пчеларско друштво може да донесе и до 50 килограма меда, а код „селећег“ пчеларења скоро дупло више. Наравно, много зависи и од климатских услова, тако да некада имамо веома добру годину, а некада то и не буде тако. Рад у пчелињаку је за мене право задовољство, то ме оплемењује, уз мирис кошница и брујање пчела осећам се пријатно и задовољно.
Милан каже да је мед намирница која се не квари, нема рок трајања, здрав је и препоручљив за свакодневну употребу, добар је као заслађивач, сјајан додатак у колачима, обнавља ткива, стимулише рад срца, ублажава и уклања бол, делује умирујуће на нервни систем, побољшава отпорност организма. Његова позитивна својства тешко је набројати, али оно што је сасвим сигурно јесте да иза сваке тегле стоји мукотрпан рад пчела и пчелара који често у шали знају рећи да је за њих мед горак.
Знатно бољи приноси се постижу при „селећем“ пчеларењу. Зато и Милан своје кошнице често пресељава на Тару препуну цветних ливада, а некада стиже и у Банат, у околину Панчева, на „сунцокретову пашу“, корисну и за пчеларе и за узгајиваче сунцокрета. Познато је да је сунцокретов мед, као и онај ливадски са Таре, веома квалитетан и тражен на тржишту.
– Пчеле су веома корисне, савршене у сваком погледу, па и људи од њих могу много да науче. Пчелу треба упознати и разумети, свака од њих има своје задужење, па тако постоје пчеле такозване неговатељице, стражарице, радилице и слично, како старе, тако им се мењају и улоге. Унутрашњост пчелињака је савршено чиста, а уљезима није дозвољен приступ. Све у свему врло су занимљиве – истиче Милан и додаје да не треба имати страх од пчела јјер оне „уједају“ само када су угрожене. Али, чак и пчелињи ујед може да буде здрав и користан.
Пчеларење може да буде врло уносан посао. Милан га препоручује свима, нарочито младим почетницима, јер овај посао не захтева неке велике инвестиције, а постоје и значајне субвенције од државе. Одувек је свака власт препознавала значај и корист од пчеларења, па је и тако и помагала развој пчеларства.
О. Додић
