Одавно је Тетребица, заселак Заовина ушушкан до „суве границе“ са Босном, остала без својих житеља, тужна и напуштена, иако се добро зна да „небо нигде није тако плаво као изнад њених висова“. Сви су отишли, разишли се по белом свету. Њихови потомци данас живе у Ужицу, Београду, Чачку, Лазаревцу, Лајковцу… Тамо се рађају већ треће генерације које о завичају својих предака сазнају највише из прича, далеких сећања, понекад и из кратких посета селу из кога потичу… Ипак, нађе се понекад и добар повод да некадашњи житељи са Тетребице сврате до својих давно напуштених прагова који су им заувек остали у срцу. Тако је било недавно, на Михољске задушнице, у суботу 7. октобра, када су се на малом породичном гробљу Марића на Тетребици окупили потомци и сродници почивших да одају пошту својим прецима. Било их је 26 – оро, имало их је из свих генерација, од четири до 84 године.
На том гробљу већ годинама стражаре хумке 40 Марића, а има и знаних и незнаних, па и оних са неким другим презименом… Ту је и добро очувани надгробни споменик и хумка Илије Марића, првог „школарца“ из рода Марића. Завршио је основну школу у Мокрој Гори, био је и штапски писар код неких познатих војсковођа у ратовима од 1912. до 1918. године. На посебном месту се уздиже и споменик на коме су уписана и имена Марића страдалих у оном нечувеном злочину на Тетребици у новембру 1944. године. Тада су у кући Милинка Марића коју су запалили Немци, у ватри страдали по четворо Марића и Ковачевића, и по једно из Ђурића и Јездића. У Марића гробљу на Тетребици почива и Страхиња Чкоњевић, кога су ветрови рата однекуд донели да ту оконча свој живот… Парастос за све њих служио је Ненад Рогић, свештеник цркве Мокрогорске и парох Заовљански. Пре парастоса, Владимир Марић, праунук Илије Марића, за све присутне је прочитао кратак текст о гробљу, па је ту поменуо и имена оних који ту почивају. «Нећемо их заборавити» – била је порука за њих. Неки од присутних су тада први дошли на Тетребицу и први пут посетили гробље својих предака. Оживела су и сећања, тужна и носталгична. Пала је и по нека суза…Дан је био изузетно леп. Сви су се потрудили да гробље за ову прилику заблиста, очишћено и уређено. Као да се и небо постарало да тако буде.
После парастоса и боравка на гробљу, родбина се дружила на заједничком ручку у једном угоститељском објекту на Митровцу.
О. Додић
