Основна школа „ Душан Јерковић“ из Костојевића 13. маја обележила је 134 године постојања и рада. Основана је 1888. године. Шездесет година касније саграђена је школска зграда са 1.339 квадратних метара у којој се и данас изводи настава. После Другог светског рата, школа је постала осморазредна. И данас има такав статус уз напомену да је и њено Издвојено дељење у Злодолу такође осморазредно. У саставу школе су још три издвојена четвороразредна одељења у Заглавку, Јакљу и Јеловику..
Дан школе обележен је пригодним програмом кога су припремиле школске секције и доделом признања ученицима који су постигли добре резултате на разним такмичењима. У спортском делу, у оквиру меморијалног турнира „ Виолета Радовановић“, посвећеног рано преминулој професорки физичког васпитања, одиграна је фудбалска утакмица између репрезентација школе из Костојевића и ОШ “Стеван Јоксимовић“ Рогачица. Костојевчани су победили са 3:2.Том приликом професорка српског језика Биљана Масал евоцирала је успомене на Виолету Радовановић.
Дану школе присуствовали су и пензионисани раднице школске установе из Костојевића.
-Хвала што су нас позвали да дођемо да се видимо са младим колегама. Има нас неколико пензионера који смо у тој школи провели много година. Драго ми је да се школа истиче у такмичењима на разним нивоима, упркос томе што је ученика све мање – каже бивши дугогодишњи директор и наставник историје и географије Србо Јовановић.
Школи из Костојевића, као и већини сеоских школа у Србији, највећи проблем представља стално смањење броја ученика.
-Наша школа је помало специфична. Некад је имала преко 700 ученика, данас их је свега 45 рачунајући и оне из издвојених одељења. Они су распоређени у 13 одељења. Преко 90 посто ђака и наставника су путници. Трудимо се да квалитет наставе буде на потребном нивоу, да у наставном процесу користимо савремена наставна средства – казала је директорка ОШ “ Душан Јерковић“ Костојевићи Гордана Леонтијевић.
По завршетку културно- забавних и спортских активности, приређен је ручак за запослене, пензионисане раднике и госте.
М.Андрић
