На Сокоцу је одржана прва конференција посвећена заштити Панчићеве оморике, ендемичне врсте за коју се процењује да би у наредних 50 година могла да нестане уколико се Република Српска и Србија, чија подручја насељава, заједно не посвете овом проблему.

ПАНЧИЋЕВА ОМОРИКА НА ТАРИ
ПАНЧИЋЕВА ОМОРИКА НА ТАРИ

На конференцији је било речи о спровођењу прекограничног пројекта „Очување јединствене биолошке разноликости у сливу Дрине“, који заједнички реализују предузеће „Шуме Републике Српске“ и Национални парк Tара и у којем су уједињене активности на целом подручју где расте Панчићева оморика.

Реч је о локалитетима са обе стране Дрине, а пројектом ће бити заштићено 20 станишта Панчићеве оморике у општинама Бајина Башта, Сребреница, Милићи, Рогатица, Вишеград и Фоча.

Маријана Јосиповић из Националног парка Tара рекла је новинарима да је циљ пројекта да допринесе очувању биолошке разноврсности Подриња, али и заштити Панчићеве оморике, која је данас угрожена врста на светском нивоу.

„Укупна вредност пројекта је 195.000 евра, а допринос Европске уније пројекту јесте око 165.000 евра“, навела је Јосиповићева, која је координатор пројекта „Очување јединственог биодиверзитета у долини реке Дрине“.

Она је рекла да Национални парк Tара са предузећем „Шуме Републике Српске“ заједничким снагама желе да потпомогну опстанку ове врсте у будућности кроз унапређено управљање угроженим стаништем Панчићеве оморике, подизање свести о значају угрожених врста и друге активности.

Драгић Караклић, директор НП Тара
Драгић Караклић, директор НП Тара

Директор Националног парка Tара Драгић Караклић нагласио је да је пројект везан за очување Панчићеве оморике у њеним природним налазиштима, а сва станишта ове ендемске врсте у Националном парку Tара налазе се у првом степену заштите.

Редовни професор Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци Милан Матаруга рекао је да су у провођењу овог пројекта ангажовани Институт за молекуларну генетику у Београду, Шумарски факултет Универзитета у Бањалуци, заводи за заштиту природе и научноистраживачка заједница.

Матаруга каже да је на људима од струке и науке са ових подручја да очувају и спасу од нестајања ову јединствену врсту чије станиште је на подручју Републике Српске и Србије са обе стране реке Дрине од Милића до Фоче.

Вршилац дужности директора „Шума Републике Српске“ Славен Гојковић изразио је задовољство што је ово јавно предузеће домаћин конференцији која је проистекла из заједничког пројекта са Националним парком Tара о заштити Панчићеве оморике, ендемичне врсте за коју се процењује да би у наредних 50 година могла да нестане уколико се сви заједно не посвете овом проблему.

Доктор Јелена Алексић са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду рекла је новинарима да је свима јасно још од 1955. године, када је ова врста заштићена у бившој Југославији, да Панчићеве оморике има само на овим подручјима у природној популацији због чега је треба заштитити.

Она је истакла да је потребно да се направи свеобухватна генетичка студија на основу које ће се направити план газдовања и дугорочна стратегија да би Панчићева оморика опстала на овим теренима и у будућности.

Најлепши четинар Европе Панчићева оморика /Picea omorika/ представља ендемични ретку врсту, једну од најстаријих у европској флори, коју је на планини Тари 1875. открио познати ботаничар и научник Јосиф Панчић.

 

                                                             Извор: Срна

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

20 − 18 =

Pin It on Pinterest