Да ли су лепоте шумовите планине која успешно одолева урбанизацији преко ноћи постале још атрактивније или се појединци спремају за „живот са короном“ тражећи сигурност у природи и ван гужве, тек у последњих неколико недеља букнула је потражња за некретнинама на Тари.
Од укидања ванредног стања као никада пре тога завладала је права јагма за куповином плацева, што је довело до наглог скока њихових цена, па власници земљишта сад своје парцеле уновчавају сумама које нису могли ни да замисле пре епидемије корона вируса. Уз плацеве траже се и куће, а више њих је на Тари продато за кратко време.
По речима Милоша Јелисавчића, општинског урбанисте из Бајине Баште, купци плацева нису заинтересовани за градњу великих објеката за издавање туристима, већ за викенд куће за своје потребе у којима би имали своју приватност и сигурност. Бајинобаштанско Одељење за послове урбанизма, грађевинарства и имовинско-правне послове затрпано је захтевима за информације о локацијама које подносе заинтересовани за куповину, занимајући се шта је планским документима предвиђено за одређену целину и какви су параметри за градњу.
„Цене плацева су у појединим викенд насељима Таре драстично скочиле, ако не и дупло. Актуелни су Митровац, Секулићи, Ослуша, Соколина, Рачанска Шљивовица, па чак и Заовине где нема много грађевинског земљишта. Мање је интересовање за Калуђерске баре јер је добар део пацела у власништву Министарства одбране и манастира Рача. Зависно од средине, цена плацева се сада креће 1.500 – 2.000 евра по ару, док су пре корона вируса оне нуђене за 800 – 1.000 евра“, каже Јелисавчић.
Ко буде добио грађевинску дозволу за објекте на Тари мораће да гради по новим условима. Влада Србије је пролетос усвојила Просторни план подручја посебне намене Националног парка Тара, како би се увела стожија контрола пројектне документације и изградње.
На овој планини квадрат је скупљи него у Београду
„Новина је да се на објектима не дозвољава потпуно малтерисање фасаде. Њен малтерисани део може бити само 50 одсто укупне површине, док остатак мора бити дрво или камен. Услов је, такође, бела боја или светли тонови пастелних нијанси на малтерисаним деловима, као и исти тон уколико се граде групације објеката“, објашњава Милош Јелисавчић.
У последње време продато је и доста викендица на Тари. Једна мала у Заовинама са четири ара плаца променила је власника за 20.000 евра, у Секулићима је кућа са два апартмана „отишла“ за 50.000 евра, у истом насељу се за један већи објекат са 15-ак ари плаца тражи 70.000 евра.
На обалама Заовинског језера, прича за „Блиц“ мештанин овог дела Таре, пре 20-ак дана стара дрвена кућа од 50-ак квадрата и са седам-осам ари плаца продата је за 19.000 евра.
„Сви смо остали у чуду кад смо чули за колико је кућа продата. Цена би била коректна да је та кућа легална, али није. Купац је, колико смо чули, негде из Војводине, и требаће му мечку да роди да легализује објекат близу ког се иначе налази клизиште“, каже саговорник „Блица“ са Заовина.
Тара није густо насељена, а спрам њене величине нема ни много објеката. У питоминама њених насеља многи су нашли уточиште у јеку епидемије, без страха да би им неко могао пренети заразу.
„Смештајни капацитети су били углавном попуњени. Додуше, имало је доста људи који због безбедности нису хтели да издају своје објекте. Велики број људи који живи у градовима, а који на Тари имају своје куће овде су проводили време. Неки су чак и куповали белу технику да занове покућства припремајући се да овде у будућности дуже бораве. Најаве за летњу туристичку сезону су више него обећавајуће, пуно издаваоца приватног смештаја је већ попуњено до септембра“, преноси Синиша Спасојевић из Туристичке организације „Тара – Дрина“.
Извор: блиц.рс
