Верујем да неки сусрети нису случајни, а стицај необичних околности учинио је да се после скоро 15 година сретнем са Душицом Јовановић, коју сам као ученицу осмог разреда водила на такмичење из енглеског језика.Памтим је као тинејџерку која је тачно знала шта жели а шта не.Паметница.Спортиста.Некако у свом фазону – тиха и ненаметљива, а опет из ње је још и тада зрачила велика енергија.Било је то давно, завршила је гимназију у Бајиној Башти и о њој више ништа нисам знала…све до недавно, када ми је испричала задивљујућу причу о себи и о свом великом подвигу. У октобру 2025. године, као чланица међународне експедиције, провела је 29 дана у Непалу, на Хималајима и освојила успон Химлунг Химал висок 7.126м.За тај успех је, као чланица Планинарског клуба Extreme Summit Team, као врхунски спортиста, од Планинарског савеза Србије добила признање у такмичарској дисциплини високогорство, за први женски успон из Србије на врх висине 7000-8000м.Њена група је била и прва група из Србије на врх Химлунг.Успон је био захтеван и подразумевао је претходно планинарско искуство, детаљне припреме, учење, стицање физичке и менталне спремности, набавку специјалне опреме, аклиматизацију и привикавање на екстремне временске услове, као и проналажење спонзора и обезбеђивање финансијских средстава.Мотивисана, одлучна и добро организована, Душица је у свему томе успела.
„Прво од пет путовања у Непал 2021.године отворило је ново поглавље у мом животу.Открила сам нову себе и то је било трансформишуће искуство.Пожелела сам да се попнем на још веће висине, па су, један за другим, следили нови успони.2024.године, током успона на Калапатар 5.644м, сниман је документарни филм Небеско предворје који је освојио награду за најбољи документарни филм на престижном филмском фестивалу.После тог искуства оснивам Хуманитарну фондацију и у лето исте године, када сам се попела на врх од 6.189м, тај подухват је имао хуманитарни карактер, те сам организовала прикупљање средстава за СОС Дечија села и њихов програм јачања породице.
Тада ми је постало јасно да желим да се посветим високогорству на озбиљнијем нивоу.За успон на Химлунг 7.126м потребна је дозвола за пењање коју издају непалске власти, па се успон изводи искључиво преко регистрованих непалских агенција због логистике , шерпаса, носача и осигурања. Пред полазак на високе успоне тибетански лама упућује молитву планини да нас, планинаре, прими и допусти нам да се попнемо.Мало је рећи да је пут ка врху био узбудљив и ризичан – глечери, снег, лед, стрме падине, делови са фиксним ужадима, а ту су и изазови попут здравствених тегоба, умора, поспаности, халуцинација због недостатка кисеоника, екстремне хладноће, па многи планинари одустају, понеки и страдају.Мене је водила жеља да стигнем на врх, да докажем себи да то могу.Зато је то јединствено и непоновљиво искуство, када помераш сопствене границе, али и научиш да цениш природу и њену непобедиву моћ.Осећала сам неописиву радост, лепоту и захвалност на свему што имам и што могу.Тај моменат је чудесан, свети и исцељујући.Научио ме је да пратим „знакове поред пута“ и путоказе који ми говоре да долази ветар промене који ме води напред.“
Одважна, образована и свестрана, а пре свега захваљујући својој огромној енергији и вољи, Душица спада у оне људе који могу све што замисле.Истовремено и у року је завршила два факултета-археологију на Филозофском факултету у Београду и Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, па мастер студије на Криминалистичко-полицијском универзитету.Запослена је у компанији Yettel у Београду, где ради у тиму за профилисање и преваре. Од детињства се бави спортом и он је њен начин живота.Прво је тренирала карате у Бајиној Башти, а потом бокс (тренер кардио-бокса), а у међувремену планинарење постаје нови изазов за њу.Након боравка у Непалу и Катмандуу, открива љубав и таленат за сликање мандала, уметности инспирисане тибетанским мотивима.Прави су празник за очи а и душу, док откривате њихово дубње значење.Душица развија препознатљив лични стил и хоби претвара у извор прихода.Такође записује своје путописе и можда ускоро објави књигу. Кажу да су за успех важни визија и константан рад.Девојка из нашег малог места марљиво ради и остварује свој сан.Мало људи се може похвалити оваквим необичним и великим искуством.Њен следећи циљ је јасан: ако обезбеди спонзоре, у 2026.години кренуће на успон преко 8000м.Сигурна сам да ће у повољним временским условима, бистрог погледа и са осмехом на лицу, са Крова света посматрати врхове Хималаја.
Аутор текста: Ана Драгојловић
