Овогодишњи добитник високог признања, награде Ћирилична даровница, је проф. др Злата Бојовић, српски историчар књижевности, универзитетски професор и академик САНУ. Награду јој је, на дан Светих Ћирила и Методија у Дому ћирилице у Рачи, уручио Милован Јездић, директор Установе «Култура». Истовремено, професорка Бојовић је добила још један вредан поклон, икону Светих Ћирила и Методија, дар манастира Раче, коју су јој уручили Владика Јован и игуман Герман. „Ћирилична даровница“ је најзначајнија награда у оквиру манифестације „Ћирилична баштина“. Она се додељује само једном добитнику годишње и представља националну награду за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. Организациони одбор „Ћириличне баштине“ једногласно је усвојио предлог да се ове године „Ћирилична даровница“ додели академику Злати Бојовић за вишедеценијски предан рад на истраживању дубровачке књижевности и употребе ћирилице у Дубровнику и Далмацији током средњег века и за велики труд да се сачува ћириличко писмо као наше идентитетско, културно-историјско и национално обележје.
Пре уручења Ћириличне даровнице, проф. др Злата Бојовић је одржала предавање «Српски језик и ћирилица у Дубровнику». Биће забележено да је то прво предавање које је одржано у новом Дому ћирилице.
Значајан удео у програмским садржајима ове године је имала Матица српска, најстарија српска књижевна, културна и научна институција из Новог Сада, која у великој мери подржава „Ћириличну баштину“. Најпре су у Управној згради Националног парка др Исидора Бјелица и др Александар Милановић одржали занимљиво о предавање о првим реформаторима ћирилице, Сави Мркаљу, Луки Милованову и Вуку Караџићу. Истовремено, у Парку ћирилице и на градском тргу, студенти са Универзитета у Новом Саду и Нишу су одржали радионицу „Азбуки веде“, о глагољици, првом словенском писму које је настало у 9. веку, знатно пре ћирилице. О најновијим издањима Матице српске, Одељења за књижевност, говорили су др Исидора Бјелаковић и др Александар Милановић, у Дому ћирилице у Рачи, надомак древног манастира Рача украј Дрине. Занимљиво је да су сви ови културни садржаји били веома посећени и пропраћени са великом пажњом. Запажене су биле и две књижевне већери. О књигама Стевана Јешевића говорила је др Злата Бојовић. Јешевић је, остајући доследан својој великој љубави према националној историји, написао неколико романа: („Стефанов крст”, „Господин Вук Бранковић”, „Име на Зејтинлику”), а пре две године и књигу „Приче са Таре”. Порука његових књига је да се читаоци и сами запитају о свом пореклу и о догађајима који су претходили данашњици. Песничко-музичко вече „Жива реч” било је конципирано као гостовање двојице песника, оца и сина, Пере и Милоша Зупца, са јединственим уметничким програмом који чине говорна поезија, песме изведене уз гитару и приповедни сегменти у којима се као јунаци појављују многе велике стваралачке личности из прошлог столећа.
Бајинобаштани имају и ретку прилику да на градском тргу виде и изложбу «Ружа у мећави», посвећену познатом писцу и Вуковом следбенику Петру Кочићу. Аутор изложбе је др Зоран Пејашиновић, историчар из Бањалуке, а изложба је и плод добре сарадње Историјског архива из Ужица и Архива Републике Српске.
О. Додић
