Часопис „Тежак“ 1911. г. – Гајење дувана у Бајиној Башти

Visesava - Гајење дуванаVisesava - Гајење дуванаVisesava - Гајење дувана

БАЈИНА БАШТА И ОКОЛИНА У НАТПИСИМА СТАРИХ НОВИНА И
ЧАСОПИСА 

Један мање познати текст објављен у часопису „Тежак“пре више од сто година

ГАЈЕЊЕ ДУВАНА У БАЈИНОЈ БАШТИ

            Пред нама је текст који је обjављен у пољопривредном часопису „Тежак“ 1911. године, а говори о производњи чувеног дувана „Бајиновац“ на простору Среза рачанског. У њему
не постоји много података које до сада нисмо знали, али је занимљиво да видимо како се пре више од сто година гледало на ову тему у једном стручном часопису. Чланак није опширан, па га доносимо у целости заједно са две илустрације. „Бајина Башта заузима данас врло завидно место у нашој производњи дувана. И ако количина произведеног дувана преко године у целом Рачанском срезу не прелази више од 100.000 килограма, ипак за то Бајина Башта остаје као једно од најсигурнијих и најбољих произвођачких места у земљи.

1 „Тежак: илустровани лист за пољску привреду“ је лист Друштва за пољску привреду, излазио у периоду од 1869. до 1941. године у Београду. Тежак је популарисао пољопривреду и новости из пољопривредних наука и био је приручна књига пољопривредника у Србији који су уводили новине и напредније начине рада захваљујући овом листу.

Visesava - Гајење дувана
Сл. 1 Дуван на Црвеној Стени. У подножју Црвене Стене Дрина, десно Босна, а лево Бајина Башта

Дуван, који се тамо одгаја, сматра се као сигурна и солидна роба, којој се увек може наћи купац. Адакалски Турци, који се баве продајом прерађеног дувана на Дунаву, и који су
познати као одлични познаваоци дувана, ревносни су купци нашег „Бајиновца“. У Бајиној Башти се од давнина гаји дуван, и сва је прилика да је он пренесен из Босне.
Доиста, данашњи „Бајиновац“ врло мало сличан по хабитусу босанским дуванима, чему је свакако узрок поднебље Бајине Баште, које се приметно разликује од поднебља
произвођачких крајева у Босни.  У Бајиној Башти даје најбоље дуване Вишесава – планинска коса, која се протеже са севера до Дрине па преко Пилице ка југу. Падина и подножје ове косе начичкани су дуванима. Приложене слике представљају дуваништа око Вишесаве. Једно је на леђима  саме косе – на тз. Црвеној Стени, са које је величанствен изглед на долину Дрине, а друго на подножју косе.

Visesava 2
Сл. 2. Дуван на подножју Вишесаве. У позадини падина Вишесаве засађена такође дуванима.
Бајино – Баштанци су одлични произвођачи дувана; према произвођачима из осталих крајева Србије, они су прави вештаци. Нарочито у сушењу дувана, ненадмашни су. Оно
освештано правило: да дуван приликом сушења не сме да ухвати киша, магла и роса, нашло је код њих примене у пуном смислу те речи. Тој околности има једино да се
припише, што је „Бајиновац“ квалитативно најбољи дуван у земљи, и што се он сразмерно најбоље плаћа. За Бајину Башту и околину гајење дувана је права благодет, и није за то никакво чудо, што  се тамо с године у годину производња дувана све више шири и хвата корена међу тамошњим становништвом“
Часопис Тежак, 30. мај 1911. године, стр. 116
О томе како су се само двадесет година касније услови производње дувана променили
читајте у наредном броју нашег листа.

Приредио: Марко Ковачевић 

Извор: Бајинобаштанска Баштина, бр. 38 о Петровдану 2023.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest