НЕКА ОСТАНЕ ЗАПИСАНО
Историјски архив из Ужица је недавно постхумно објавио књигу аутобографских записа свог некадашњег директора др Рада Познановића (1924 – 2014), познатог ужичког публицисте, аутора 15 књига и многобројних стручних радова, који је иза себе оставио импресивно дело и тиме задужио читав ужички крај. Био је један од утемељивача истраживачког и научног рада, покретач стручних часописа, организатор научних и културних манифестација. Тешко је набројати све наслове његових књига (“Презимена ужичког краја”, “Пругом преко Шаргана”, “Руси међу Ерама”, “Јунаци Карађорђеве звезде”…). Писао је и о Рачанском крају, коаутор је монографије “Основна школа у Рогачици”.
У књизи “Нека остане записано – грађа за биографију” др Познановић пише о свом животном путу, од рођења 1924. године у Гостиници надомак Ужица, па све до краја двадесетог века. Обухватио је свој радни век, од младог учитеља до доктора наука, о занимљивим сусретима са људима, научним радницима и културним посленицима, о путовањима, о музици којој је био доста посвећен и свиркама у тамбурашком оркестру, о истраживачком и списатељском раду… Доста простора је посветио и Бајиној Башти и Рачи, где је на самом крају рата имао своје прво запослење као млад учитељ. О томе, између осталог, др Познановић пише: “Село је реком подељено на два дела. Источни део, на десној обали реке Раче зове се Мала Река, а западни део, који се наслања на Зауглине и Бесеровину подељен је на засеоке: Бушино, Бушинско поље, Живановићи и Копривна. Узводно уз реку Рачу, петнаестак минута хода од школе, налази се манастир Рача, заклоњен међу брдима.Од самог почетка боравка у Рачи приметио сам да су људи мало друкчијих нарави него што су људи у мом селу, на пример. Има добрих и душевних, али има и пакосних и злобних. Уосталом, свуда је то тако…”.
О Додић
