Изложба на градском тргу „Краљевски ваздухопловци“

Детаљ са изложбе Краљевски ваздухопловциДетаљ са изложбе Краљевски ваздухопловциДетаљ са изложбе Краљевски ваздухопловци

Установа „Култура“ се и ове године потрудила да се Сретење обележи на пригодан начин са неколико занимљивих културних садржаја. Ипак, остаје за жаљење што већина од њих није привукла пажњу какву заслужују.

На Градском тргу је приређена изложба „Краљевски ваздухопловци“ коју је Установа „Култура“ реализовала у сарадњи са Историјским архивом из Ужица. Изложба је настала као резултат дугогодишњег истраживања аутора Александра Огњевића о судбини краљевских ваздухопловаца из Ужичког војног округа између 1912. и 1945. године. Изложба представља потпуно непознату и никада публиковану збирку фотографија, докумената и архивске грађе једног до сада занемареног дела српске историје. То је заправо прича о стотинак припадника ваздухопловства, најелитнијег дела војске и морнарице, из тадашњег Ужичког војног округа. Они су имали значајно учешће у Балканским ратовима, Првом и Другом светском рату.  Међу њима су и двојица Бајинобаштана, Радован Кљајић и Милутин П. Ђорђевић. Према неким сазнањима има их још, али недостају подаци о њима. Познато је да је Радовану Кљајићу лично маршал Монтгомери уручио златан пехар за храброст и неустрашивост у ратним операцијама. Он је и један од оних храбрих пилота који је бранио небо над Београдом у априлу 1941. године од далеко надмоћнијих немачких бомбардера. Као пензионер РАФ-а је до своје смрти 2000. године живео у Бајиној Башти.

02Детаљ са изложбе Краљевски ваздухопловци

Након отварања изложбе, у галерији Установе „Култура“ је одржана је и промоција књиге „Краљевски ваздухопловци“ од истог аутора, Александра Огњевића, у издању Историјског архива из Ужица. Уредник ове публикације је др Александар Савић. У књизи, која је богато илустрована документарним фотографијама, су објављене 101 биографија ваздухопловаца и механичара, све оно што је Огњевић у свом истраживачком раду успео прикупити. О књизи су говорили Жељко Марковић, директор Историјског архива, и аутор Александар Огњевић.

Промоција књиге Краљевски ваздухопловци
Промоција књиге Краљевски ваздухопловци
Иконе и фреске из Рудничко-таковског краја. Радош Гачић
Иконе и фреске из Рудничко-таковског краја. Радош Гачић

Занимљива изложба икона и фресака Рудничко-таковског краја постављена је у галерији Установе „Култура“. Изложба је реализована у сарадњи са Културним центром Горњег Милановца, а њен аутор је Радош Гачић, историчар уметности, који је дао ближа објашњења о духовном наслеђу Рудничко-таковског краја и најпознатијим и најстаријим иконама и фрескама сачуваним у манастирима Враћевшница и Вујан и три цркве брвнаре са овог подручја.

– Иконе и фреске приказане на овој изложби представљају највеће духовно наслеђе подручја Рудника и Такова. Најлепши и најстарији примерци иконо-фреског сликарства репрезент су културног, уметничког и надасве духовног наслеђа у периоду од неколико векова, као завет потомству за будућа времена – истакао је Гачић.

„Учитељ из Дримкола“

Засигурно се може рећи да је малобројна публика у галерији Установе „Култура“, на Сретење у вечерњем термину, имала среће што је добила прилику да види документарни филм „Учитељ из Дримкола“ редитеља Бошка Милосављевића, професора књижевности у Земунској гимназији. Импресије су свакако изнад свих очекивања.

Филм о Анђелку Крстићу - Бошко Милосављевић
Филм о Анђелку Крстићу – Бошко Милосављевић

Филм је заправо необично узбудљива прича о животу и раду Анђелка Крстића (1871 – 1952), учитеља и писца, о коме јавност веома мало зна, и који заслужује бољи третман у оквирима српске и македонске литературе. Овом писцу је пре скоро деведесет година  додељена велика литерарна награда, из руку Нушића и Божидара Ковачевића. У овом филму су описане и прилике у којима је Крстић, радећи и школујући се у Београду, сретао Лазу Лазаревића и Војислава Илића, о којима данас знатно више знамо. Овде се открива и необичан документ из 1903. године, који је служио за просветни рад младом учитељу, који ће, тридесетак година касније, као писац, постати чувен у Београду, и чије ће приче бити објављене у америчким, енглеским, чешким, француским, пољским и немачким часописима и антологијама, још током његовог живота. Коначно, то је прича о учитељу и писцу који је подједнако цењен и међу Србима и међу Македонцима, Турцима и Албанцима, а највише остао познат по свом роману „Трајан“, кога неки књижевни критичари називају „Дечански манастир наше књижевности“. 

Стиче се утисак да је, ипак, централни догађај обележавања Сретења у Бајиној Башти био концерт Алена Исламовића, некадашњег солисте групе „Бијело дугме“, који је пред бројном публиком одржан на Градском тргу.

Концерт Алема Исламовића у Бајиној Башти
Концерт Алема Исламовића у Бајиној Башти
Неколико стотина Бајинобаштана на отвореном пратило концерт
Неколико стотина Бајинобаштана на отвореном пратило концерт

О. Додић

         

         

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest