Након потписивања Протокола о сарадњи између Општине Бајина Башта и Матице српске из Новог Сада, истог дана у вечерњим сатима, у Галерији Установе „Култура“ одржана је промоција Летописа Матице српске, најстаријег књижевног часописа у Срба који је покренут пре два века, 1824. године. Интересовање за овај културни догађај је било велико, па су ту, између осталих, били присутни и Његово преосвештенство Владика Јован (Пурић), потом и директор Историјског архива из Ужица Жељко Марковић и Салих Селимовић, познати публициста из Сјенице. Синиша Спасојевић, председник Организационог одбора „Ћириличне баштине“, је истакао да је потписивање Протокола веома значајно јер се убудуће очекује сарадња са Матицом Српском, која ће већ у мају ове године пружити велику помоћ у организацији манифестације „Ћирилична баштина“.
О два века дугом трајању Матице српске говорио генерални секретар др Милан Мицић. Он је истакао да Матица српска има дугу традицију, данас има исте циљеве као и у време оснивања, да сачува себе и културну баштину српског народа.
– Летопис Матице српске је књижевни часопис који у читавом свету најдуже, а без већих прекида излази још од 1824. године. Иако је претежно књижевног карактера, Летопис се бави и другим уметничким, као и научним и друштвеним темама. Он третира историјска питања, језик, науку о књижевности и сродне дисциплине. Огледало је националног, културног и научног живота српског народа – истакао је др Мицић.
О Библиотеци Матице српске која данас има преко 4 милиона књига и других публикација, говорио је Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, док је др Зоран Ђерић, члан Уредништва Летописа Матице српске, говорио о истакнутим културним прегаоцима који су уређивали Летопис или имали запажену сарадњу и улогу у досадашњем трајању овог књижевног часописа. Садашњи главни уредник Летописа Матице српске је истакнути песник Ђорђо Сладоје, који је, поред неколико значајних књижевних награда, добитник и „Рачанске повеље“.
О. Додић
