Књижевно вече за памћење – Књиге Витомира Павловића

Са књижевне вечери -Витомир ПавловићСа књижевне вечери -Витомир Павловић

Књижевно вече са Витомиром Павловићем, познатим писцем, журналистом и публицистом, у организацији Народне библиотеке „Милош Требињац“ и Установе „Култура“, засигурно ће Бајинобаштани памтити као једно од најпосећенијих и најсадржајнијих до сада.

Са књижевне вечери -Витомир ПавловићСа књижевне вечери -Витомир Павловић 03

У галерији „Културе“ представљене су четири Павловићеве књиге, у издању Штампарије Stefan Co из Бајине Баште: „Пад кнежевог двора“, „Пакао тузланске колоне“, „Дуга над Галином ријеком“ и збирка поезије „Емаида“. О књижевном делу овог писца говорили су Обрад Додић и Слободан Рогић. Радован Поповић, најпознатији биограф српске књижевности, је такође најављен, али из приватних разлога није могао доћи. Ипак, у писменој форми је послао своје казивање које је прочитао Слободан Рогић.

„Мој пријатељ Вито Павловић је човек коме се дивим на изузетном подвижништву своме завичају и својој животној сапутници. Кад кажем завичају, мислим на његову књигу Пад кнежевог двора и други део Дуга над Галином ријеком, а ових дана је објавио и књигу Емаида – посланице мојој Латинки, јединствену у новијој српској књижевности. После Змај Јове, који је опевао своју Ружу и Лазе Костића који је опевао Ленку Дунђерску, Вито Павловић је опевао своју животну другу Ему. То је књига дубоке оданости исписана срцем без остатка и задршке…“ – записао је, између осталог, Радован Поповић.

О. Додић – Фото: М.Андрић

Витомир Павловић (Сијерач, 1938), је цео свој радни век провео у Тузли, али свој завичај никада није напустио, увек му се враћао, па је тако често виђен овде у Бајиној Башти и у родном Сјерчу. Био је дугогодишњи новинар и уредник тузланског листа Фронт слободе. У бившој Југославији је био сарадник више листова. Године 1988. као коаутор објавио књигу у форми фото-скеча Албум заборављених призора, а 1998, у издању Фронта слободе и Сорош фондације, монографију о журнализму под насловом Водоноше и витезови. Због помињања трагедије „у којој нису могле да се изброје мртви“ приликом страдања војника ЈНА на Брчанској малти 15. маја 1992. године, био изложен дуготрајном и нечувеном политичком и медијском линчу. Тему је шире елаборисао у књизи Пакао тузланске колоне – црни петак на Брчанској малти,  издање Stefan Co Бајина Башта 2010. године. Исти издавач је штампао и књигу Пад Кнежевог двора – фугета о завичају 2009. године и њен други део  Дуга над Галином ријеком (2021), као и збирку песама Emaidaпосланице мојој Латинки.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest