У организацији Општинског одбора СУБНОР-а Бајина Башта, у Рачи је 1. маја одржан традиционални комеморативни скуп у знак сећања на трагично страдање десеторо недужних мештана Бајине Баште, које су тога дана 1944. године заклали четници Душана Радовића Кондора. На спомен обележје, венце и цвеће су положиле делегације УБНОР-а Бајине Баште, Ваљева, Пријепоља, Косјерића, Ужица, ужичке општине Севојна, Удружења пензионера из Бајине Баште и ратних ветерана из Скелана.
На трагичан догађај од пре 79 година подсетио је Ратомир Матић, потпредседник Удружења бораца из Бајине Баште:
„Овај данашњи комеморативни скуп посвећујемо свим жртвама фашизма и људског безумља, али и последицама које у нама, и после толико година, изазивају осећај туге и гнева. Десет наших суграђана, различитих генерација, жртве су зла и помраченог ума. Они су своје животе дали само зато што су били присталице слободарских тежњи и идеја. Њихова имена су: Олга Мићић, Петар Глишић, Вељко Караклић, Катарина Чучковић, Светомир Павловић, Рајко Вилотијевић, Спасоје Ивановић, Обрад Милутиновић, Љубомир Живановић и Душан Тришић – истакао је Матић, а потом додао: „Трудићемо се да се ове жртве никада не забораве, истовремено се морамо и даље упорно борити против сталних покушаја за прекрајање историје. Морамо и даље бранити истину!
На комеморацији у Рачи био је и овога пута, као и ранијих година, присутан Бранко Мићић (92) са супругом. Опет су га понеле емоције, па је његово припремљено обраћање прочитала Љубица Ђурић, најмлађа од свих присутних. У његовом обраћању се, између осталог, истиче:
„Ове године, као и ранијих година, окуписмо се овде да одамо почаст нашимм суграђанима који су свирепо убијени ма овом месту, 1. маја 1944. године. Тога дана ја сам испред свог дома на запрежним колима угледао своју сестру Олгу са прекланим гркљаном. Ја сам тада имао 13 година, и до своје смрти пратиће ме кошмар те сцене… Пошто сам већ при крају свог животног века, обрадовала би ме нада да смо на добром путу да уклонимо садашњу, али и неку нову неслогу, да будемо јединствени у одбрани наше земље, нашег народа и нашег начина живота. Време је да престанемо да верујемо празним обећањима страних моћника и да се уздамо у нашу памет и наше могућности. Мислим да би то био и најбољи начин да одамо пошту жртвама ратног насиља. Нека им је вечна слава и хвала!“
