Много је воде реком Дрином допловило до Саве и Дунава док су становници са њене леве и десне обале упирали погледе ка небу молећи се Свевишњем да им подари капи кише и тако их спаси од глади. Можда су неки житељи ових прелепих дринских приобаља неким само њима познатим справама наводњавали своје поседе. Древни Илири, потом и Римљани, највероватније су на само њима познат начин избацивали воду из Дрине и тако снабдевали своја постројења на њеним обалама где су копали руде и подизали градове. О томе сведоче остаци на ископинама римског Муниципијума Малвесиацијума у Скеланима и Црвици, на десној обали, где су биле и велике циглане за производњу црепа и глинене опеке.

Од тада су протекли векови, смењивали су се нараштаји и владаоци у Подрињу. Тек при крају другог миленијума, касних осамдесетих година двадесетог века, инжењер Момчило Недељковић, тада запослен у ХЕ „Бајина Башта“,понудио је своју визију наводњавања читавог Средњег Подриња водом из акумулације у Перућцу, на начин како то ради  сав напредан свет широм планете.

До сада је његову идеју реализовала општина Братунац изградњом црпних станица на делу територије која излази на Дрину. Истина, није реализована Момчилова идеја да се из акумулације ХЕ „Бајина Башта“ гравитационо наводњава читаво Средње Подриње, уз минималне трошкове из сопствене производње енергије за покретање система.

Ових дана приводи се крају и изјашњавање о пројекту друге фазе наводњавања дела Средњег Подриња, које обухвата општине  Сребреница и Бајина Башта.

Драгић Глишић, потпредседник СО Сребреница

-На столу су две варијанте ,два идејна пројекта за наводњавање подручја Сребренице на левој и Бајине Баште на десној обали Дрине . По првој варијанти, чија предрачунска вредност износи 10 и по милиона конвертабилних марака или око5,2 милиона евра, наводњавало би се читаво подручје у дужини од 30 километара на обе стране Дрине и то гравитационо из акумулације ХЕ „Бајина Башта“. Друга варијанта, нешто јефтинија, подразумева изградњу црпних станица и формирање акумулација у базенима за наводњавање. Било која од ове две варијанте представља  истински историјски подухват – истиче Драгић Глишић, потпредседник Скупштине општине Сребреница.

На састанку који је недавно одржан у ХЕ „Бајина Башта“, били су присусутни представници општина Сребреница и Бајина Башта, представници ЕПС-а и Института за хидротехнику и водоеколошко инжењерство из Бијељине. Представници општине Бајина Башта нису прихватилиову идеју правдајући се економском неисплативошћу и неодрживости система, као и бројним прекодринским административним препрекама и тешкоћама. Општина Сребреница се изјаснила за варијанту наводњавања из црпних станица.

Овај пројекат је подржалаи Влада Републике Српске, Министарство за пољопривреду, водопривреду и шумарствоиз Бањалуке. Градиће се црпне станице у Пећима која ће наводњавати 237 хектара плодне земље, Калиманићима и Добраку (344 хектара), Бујаковићимаи Лијешћу (261) и Црвици са Петричом (264 хектара). Како истиче Драгић Глишић, остаје да се утврди модел управљања овим системом као и његова комерцијализација. У перспективи је обједињавање оба система, Братуначког и новог на подручју Сребренице, и формирање предузећа које ће газдовати овим системом.

Остаје за чуђење одлука руководства општине Бајина Башта које није прихватило ову идеју, модерну у сваком случају, која прати светске трендове у производњи хране, као стратешког опредељења читавог човечанства.

ПРЕДВИЂЕНО И ВОДОСНАБДЕВАЊЕ

Пројектом наводњавања предвиђено је и решење водоснабдевања Скелана и осталих насеља поред Дрине са здравом пијаћом водом, јер се извориште на Бујаковића реци, са кога се сада снабдевају становници овог дела Средњег Подриња, показало као несигурно и неодрживо. Један од разлога је и учестало пуцање цевовода на путу Лијешће – Скелани, дугом 2 и по километра, који иде дуж саобраћајнице Скелани – Братунац.

                                                                               Цветко Петров Стојкановић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 × 4 =

Pin It on Pinterest