Захваљујући Регионалном стамбеном програму 7. децембра кључеве од новосаграђених станова у Бајиној Башти добило је 20 особа са статусом избеглице. Kључеве су им уручили генерални секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић, представник Европске уније у Републици Србији Енрико Винсентин, председник општине Бајина Башта Радомир Филиповић, Александра Ђорђевић у име ОЕБС-а и УНХЦР-а, Драган Kатуц, директор Јединице за управљање пројектима у јавном сектору и комесар Kомесаријата за избеглице и миграције у Републици Србији Владимир Цуцић.
Регионални вишегодишњи стамбени програм је заједнички за Републику Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору и Републику Хрватску. Циљ му је да обезбеди трајна стамбена решења за најугроженије избегличке породице у све четири земље од којих је највећи број у Србији. Програм се спроводи у сарадњи са ОЕБС-ом и УНХЦР-ом. Финансиран је највећим делом донаторским средствима. Највећи донатори су Европска унија, Сједињене Америчке Државе, Немачка, Норвешка, Швајцарска, Италија, Данска, Турска, Луксембург, Шпанија, Kипар, Чешка, Мађарска, Румунија и Словачка.
– Седмог децембра окупили смо се лепим поводом у Бајиној Башти, да дугогодишњу агонију 20 породица избеглица прекинемо. Захваљујем се председнику општине Радомиру Филиповићу и његовим сарадницима и свима онима који су препознали овај пројекат и помогли да се он реализује. Ово је један од начина како се решавају проблеми породица које су протеране са својих огњишта. У другим случајевима купују се сеоска домаћинства, граде монтажни објекти, обезбеђује грађевински материјал. До сада имамо бројку од 4.000 решених стамбених јединица намењених избелицама из Хрватске и Босне и Херцеговине. До сада је уложено преко 130 милиона евра од помоћи и 30 милиона евра од стране наше државе и локалних самоуправа. Жао ми је што због обавеза није могао да дође министар Ивица Дачић који се много ангажује у реализацији програма збрињавања избегличких породица. – каже Вељко Одаловић.
Председник општине Бајина Башта Радомир Филиповић захвалио је свима који су имали удела у збрињавању 20 избегличких породица.
– Честитам нашим суграђанима који су данас добили кључеве од станова и решили свој стамбени проблем. Ту смо да им помогнемо у решавању неких других проблема. Настојаћемо да деци избегличких породица понудимо и посао како би она остала овде – рекао је председник Филиповић.
Представник Европске уније Енрико Винсетини нагласио је да ће, до краја реализације програма 2021. године, станове добити још три хиљаде избегличких породица.
У име 20 породица које су добиле кључеве од својих станова захвалила је Рајка Орсић.
– Мени је припала част да захвалим свима који су радили на овом пројекту. За све нас ово је изузетан дан. Kоначно после много година имаћемо свој кров над главом. Ја сам избегла из Даља у Славонији 1991. године заједно са мајком, баком, братом и сестрама. Пуних 12 година живела сам у колективним центрима. У добијени стан улазим са супругом, који је такође избеглица, и двоје наше деце. Жеља свих нас је да и остале избегличке породице што пре реше своје стамбено питање – казала је Рајка Орсић.
Након уручења кључева, уприличен је обилазак неколико станова, а потом је испред зграде обављена симболична садња божура.
ДОБИТНИЦИ СТАНОВА
Станове у новосаграђеној згради у Бајиној Башти добили су: Славојка Јањић, Сњежана Полетан, Дарко Марчета, Љиљана Зуровац, Слађан Игњатовић, Рајка Орсић, Мирјана Деспотовић, Марија Ђурђевић, Миле Вукелић, Гордана Јовановић, Станија Милошевић, Душанка Марчета, Бранко Максимовић, Јека Пршо, Сузанка Тинтор, Момчило Јањић, Миле Шубара, Цвијета Цумба, Нада Јањић и Ведрана Милета.
СЛАВОЈKА И ЈЕKА
Из околине Мостара , из села Рашка Гора, избегла је Славојка Јањић.
– Село нам је страдало, многи су изгинули кад су на њега напале хрватске снаге. Муж ми је погинуо на ратишту, кућа запаљена 25. маја 1992. године. Избегла сам и нашла уточиште у Скеланима. Ту ми је погинула мајка. Онда сам дошла у Бајину Башту. Имам четворо деце. Мучили смо се све до данас када сам добила кључеве од двособног стана. Хвала Србији, општини Бајина Башта и свима који су помогли.
Стан је добила и Јека Пршо. Она је избегла из Обровца 1995. године.
– Срећна сам због стана, али сам помало и тужна што ми је умро муж не дочекавши овај тренутак. Имам двоје деце, једно је у Београду, друго у Неготину. Хвала свима који су прекинули моју патњу дугу скоро 25 година – каже Јека Пршо.
Текст и фото: М. Андрић
