Наслов ове репортаже не би требало да буде путоказ за младе, али може да послужи као пример како се упорним и поштеним радом може постићи пуно, упркос чињеници да немате завидно образовање. Истина, случајеви су ретки, али их има. Један такав се односи на Драгомана Косића (56) из Зарожја.
Попут многих његових мештана, кажу да више Зарожана има у Швајцарској него у селу, и он се 1985. године обрео у Цириху.
– Радио сам на разним пословима у завичају, па у Црној Гори пре одласка у Швајцарску. Пожелео сам да одем да зарадим и купим бољи ауто од Фијата 125 кога сам имао у Србији. Једног августовског дана пре 34 године сео сам у воз и отишао у Цирих. У Швајцарској сам се снашао тако што сам добио посао код једног Швајцарца чија фирма је радила фасаде- каже Драгоман Косић.
Посао добро кренуо, стигла и жељена кола, али од повратка у завичај није било ништа. Заљубљеник у аутомобиле, момак из Зарожја, надалеко чувеног по вампиру Сави Савановићу, вредно је радио и, како каже, до сада је променио 40 аутомобила. Добра зарада му је то омогућавала, нарочито у време када је радио шест година у тунелу.
– Пре 13 година у Цириху сам основао своју грађевинску фирму специјализовану за фасадерске радове у којој је данас осам запослених. У Швајцарској је добро, али ми је најтеже падала одвојеност од завичаја. И то сам донекле ублажио пре десет година када сам, заједно са рођаком Милошем Косићем, купио Задружни сервис у Бајиној Башти, па је тако настало предузеће „Браћа Косић“ у коме тренутно ради пет радника. Осим техничког прегледа, вршимо механичарске послове, перемо возила и омогућујемо купцима да дођу до половних аутомобила- вели Драгоман.
Предузеће у Бајиној Башти ради успешно, као и оно у Швајцарској. Недавно су у сали „Талија“ браћа Косић организовали свечаност поводом десет година рада фирме у Бајиној Башти на којој се окупило око 450 гостију.
Осим куће у Зарожју, Драгоман Косић саградио је и леп стамбени објекат у Ваљеву. У том граду пре неколико година основао је треће своје предузеће које се бави градњом и продајом станова у читавом ваљевском крају.
-Нисам имао услове да се школујем. Завршио сам свега 4 разреда основне школе код учитаља Драгана Селаковића који је цео радни век провео у мом селу. Што се каже, живот ме школовао. Ја сам понео од куће лепо васпитање да треба да будем вредан, поштен и упоран, тако ме је учио и учитељ Селак. Тих принципа се држим од младих дана. Мислим, да захваљујући томе, могу да кажем да сам успео у животу.
Текст и фото: М.Андрић
ПОРОДИЦА НАЈВЕЋЕ БОГАТСТВО
– Као зрео момак од 28 година засновао сам породицу. Оженио сам се девојком Велинком родом из околине Бановића из Босне и Херцеговине. Заједничким снагама градили смо нашу породицу коју, осим нас чини четворо деце. Најпре нам се родила кћерка, потом син, па још две кћерке. Породица нам је на првом месту , деца су нам највеће богаство. Ја и супруга вратићемо се у Србију кад одемо у пензију. Надамо се да ће бар двоје деце кренути тим путем- истиче Драгоман Косић.
