СА МАЛО ВОЉЕ МОЖЕ БОЉЕ
Tекстови ове рубрике можда могу да нам понешто помогну, објасне или да на нешто подсете. Садржај није шкодљив, а није ни увредљив, нити нас може увући у неку невољу. За сва појашњења питати аутора ако га сретнете, често докон пролази поред вас.
Жив човек греши, поштапалица коју често користимо или се њоме правдамо. Истина је, нема идеалног човека и нема оног који не греши. Грешке чине и институције, односно власт јер је чине људи које ми бирамо. Проблем настаје кад се стално греши, кад су грешке опште јер је чини власт и када због тих грешака бивамо много оштећени и угрожени. Трагом једног извештаја Завода за јавно здравље Ужице, дана 25 и 26.5.2022. године дознајемо, да је контролом извора на подручју НП „Тара“, од једанаест контролисаних извора шест загађено и није за пиће. Загађени су извор Лађевачко врело, јавна чесма на регионалном путу преко пута расадника на Калуђерским барама, извор Капетанова вода, јавна чесма на Митровцу, извор Јокића врело и јавна чесма Батура. Пронађени су загађења која потичу из фекалија и бактеријe Escherichia coli, enterobacter. И на изворима Граовачко врело и јавна чесма Предов крст пронађене су бактерије али су биле испод прописаних вредности. Видно је да су то извори скоро на целом простору Националног парка „Тара“. Од једанаест контролисаних јавних изворишта а сви нису контролисани, само су, дакле, три потпуно исправна. Стање са извориштима по имањима грађана, посебно по бесеровачким странама је вероватно алармантно. Делује немогуће, национални парк са загађеним изворима !
Вратимо се на почетак приче о грешкама. Током 2007. године, водио се стручни, медијски, политички и непринципијелни рат локалне скупштине и њеног већинског дела одборника, са републичком влашћу и управљачем Националног парка „ Тара“. Одборници, односно бесправни градитељи и препродавци плацева су чврсто решили да усвоје урбанистички план за Тару. Такав акт, локална скупштина није имала овлашћење да донесе. За то није била надлежна. Није уопште контактирала ресорно министарство ни Завод за заштиту природе Републике Србије. План је рађен и без учешћа управљача заштићеног добра који се јасно противио незаконитим радњама. Писмени захтев Министарства заштите животне средине Србије да се та тачка скине са дневног реда, пред одборницима и пред камерама локалне ТВ, поцепао је један одборник.
Суштина целе приче и скандала око урбанистичког плана се огледала у намери, једног већег броја одборника тадашње скупштине, да се легализује целокупна дивља градња на Тари. Те године дивља градња је и масовно букнула јер је неко од локалних моћника обећао легализацију свих објеката. Уследио је и велики промет некретнина. Правио се такав урбанистички план који ће омогућити свима, без обзира како и где се гради објекат, да се објекат легализује. Ниједан бесправно подигнути објекат није срушен. Какав стручни приступ је имао предлагач плана нека посведочи само један сегмент. На простору Ослуше урбаниста је замислио велико језеро на коме би пловили чамци са једрима. Баш су били у „реалној причи“ и знали доста о Тари ! На истој седници скупштине када је усвајан овај план, одборници су усвојили и „Мастер план“ чију израду је платила држава. Мастер план на урбанизам Националног парка „Тара“ гледа потпуно супротно од плана који локална самоуправа нелегално усваја. Ни један став тог „Мастер плана“ није никада реализован.
По усвајању плана, заћутала је стручна јавност а држава се правила као да се ништа није десило. Себични, кратковиди и случајни власници малог дела највреднијег природног добра Србије, у трци за нешто евра у џепу а тобоже за развој туризма, за сва времена су уништили туризам овог подручја. Ова загађеност водама је најава велике еколошке, ненадокнадиве штете која ће угрозити Национални парк. Ужичке „Вести“ су дана 24 фебруара 2007. године, писале о дивљој градњи у Националном парку Тара и о хиљаду септичких јама које ће бити изграђене. Прича о водонепропусним јамама за отпадне воде, је била намењена за посебно наивне људе. Ни после 15 година нико није видео неку цистерну која одвлачи фекалије са Таре. Где би се одлагале ? Ни данас то никог из локалне власти изгледа не занима. Где одлазе фекалије са Таре довољно говори слика из овог текста. Чињеница је да је на Тари још једна Бајина Башта, која нема решено питање отпадних вода. Ако се хитно не заустави даља градња и потпуно не изгради систем отпадних вода, уништиће се сва насеља испод Таре. Дошло је време за наплату глупости „ мудрих“ одборника али локална самоуправа опет у поступку измена и допуна дела тог плана и даље уклапа неке нове бесправне градње. Уместо да се за очигледне велике грешке власти, које најављују еколошку катастрофу, одговара и законски и јавном осудом ми ћутимо. Докле се може ћутати ? Може ли се живети у фекалијама ? Каква је будућност града и свих нас испод Таре.
И овде бих ипак поновио слоган ових коментара, „са мало воље може боље, може много, много боље“.
Е’лав
