ОД ЛАЂЕВЦА ДО ШПАНИЈЕ

Да све приче и тајне  о знаменитостима Раче нису испричане и откривене, сведочи и следећа прича. Средином прошле године са супругом сам шетао пешачком стазом од манастира Рача до извора Лађевац. Непосредно поред зидина, сада већ истраженог, „Скита Светог Ђорђа“, у шуми, заборављену од свих,  видели смо винову лозу, чије су се лозе  у потрази за сунцем и животом вешто пентрале по стаблима столетних букава и осталог шумског растиња. Прва помисао ми је била да грожђе датира из периода „Рачанске преписивачке школе“, која је у скиту Светог Ђорђа радила у XVI и XVII веку.

Помисао на откривено грожђе, као и на то да се један део у близини зове „Виноградина“, где су по предању монаси узгајали грожђе, од којег су производили вино, којим су се  причешћивали, навела ме да контактирам „Институт за мултидисциплинарна истраживања“ при Београдском универзитету.   Љубазно особље института ме упутило на проф. др Мирослава Николића, који је у том моменту радио на пројекту „Валоризација генетских ресурса винове лозе у Србији: геномски приступ за виноградарство 21. века“.  Након што је са великом пажњом саслушао моју причу о грожђу у Лађевцу, замолио ме да му доставим узорке како би извршио истраживања.

Лоза из античког доба
Проф др Хозе Мартинез, након предавања у САНУ, у друштву са аутором текста М. Николићем
Проф др Хозе Мартинез, након предавања у САНУ, у друштву са аутором текста М. Николићем

Узорке сам по његовим инструкцијама прикупио и послао му, а онда је он, након својих истраживања, узорке послао на „Институт за Вино и Винову Лозу“ универзитета у Ла Риохи  у Шпанији, а који се сматра једним од најпрестижнијих института те врсте у Европи и свету, са највећом базом података. Професор Николић је послао 163 одабрана узорка старих сорти лоза из најзначајнијих виногорја у Србији, као и 103 хербаријска узорка винових лоза из периода од 1812. до 1824. године, које су се гајиле на Фрушкој Гори и околини.

Након првог круга анализа добили смо информацију да су порекло, старост и врста грожђа  из Раче непознати, као и то да ће се вршити додатна истраживања.

Након „два нова круга“ истраживања, у Београд је дошао проф. др Хозе Мартинез Запатер са института у Шпанији, који је 27. септембра у свечаној сали Српске Академије Наука и Уметности одржао предавање и изнео званичне податке. Према његовим истраживањем и истраживањима института, „Рачанско грожђе“ је апсолутно непозната сорта, чији генетички профил не одговара ни једној познатој сорти у међународним базама података (VIVC  и  ICVV).

На позив професора Николића и званичника САНУ присуствовао сам предавању, где су научници изнели претпоставку да поменуто грожђе датира из времена античког доба.

Како је познато да је Римски император Марко Аурелије Проб у III веку донео грожђе и први пут га ван Италије засадио на Фрушкој Гори, оправдано се претпоставља да су грожђе у Рачи засадили управо Римљани, чије су се постојбине налазиле на нашим просторима.

Векови су пролазили и пролазиће, а „Рачанско грожђе“ остаје као неми сведок да сведочи о временима која су иза нас, о смени цивилизација и култура, о историји овог народа…

О „новооткривеној“ сорти винове лозе у Рачи, наука је рекла своје. На нама и надлежним службама и институцијама остаје да га заштитимо и сачувамо за нова поколења и да се сећамо „Рачанских преписивача“, који су испијајући вино и примајући „Свето причешће“ од „Рачанског грожђа“, у српску књижевност увели слова „Ћ“, „Ђ“ и „Џ“ и саставили Буквар Словенских Писмена сто година пре Вука Караџића.

Милан Николић

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest