МЕСТО ГДЕ СЕ ПРОШЛОСТ ПОШТУЈЕ, А БУДУЋНОСТ СТВАРА
У присуству великог броја републичких и општинских званичника, културних прегалаца и грађана Бајине Баште, у Рачи је свечано отворен Музеј ћирилице. Врпцу су пресекли: председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић, министар за културу Никола Селаковић и вршилац дужности директора Музеја професор Александар Милановић. Свечаном чину отварања Музеја, установе савременог културног стваралаштва, присуствовали су и изасланик председника Републике Милош Вучевић, министар информисања Борис Братина, игуман манастира Рача архимандрит Герман…
Председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић, оценио је да је отварање музеја историјски дан за ову општину, Србију и за цео српски народ. Он је истакао да избор Раче није случајан, будући да су управо у овом месту монаси вековима чували српску писменост и идентитет. “Музеј ћирилице биће место учења о прошлости, али и институција окренута будућности, место поноса, знања и учења. Ћирилица је сведок наше писмености и наше културе, нит која нас повезује са прецима и са потомцима“ – истакао је Ордагић. Вршилац дужности директора музеја, професор Александар Милановић, рекао је да је музеј смештен на месту које има посебан значај у историји српске писмености. Подсетио је на допринос личности попут Светог Саве, Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, али и бројних монаха, учитеља и професора који су кроз историју преносили знање и љубав према ћирилици.
Изасланик председника Републике Милош Вучевић је нагласио да се свечаним чином отварања Музеја ћирилице обележава не само почетак рада ове установе већ и трајност нашег ћириличног писма.
– Ћирилица је ослонац нашег духовног трајања. Она је наш траг да смо били и постојали и да још увек постојимо. Народ који чува своје писмо, чува и своју културу. Ћирилица је наша садашњост и наша будућност – истакао је, између осталог, Вучевић и додао да “ћирилица представља једно од најпрепознатљивијих обележја националног идентитета и важан део европске културне разноликости, на којем су кроз векове записиване најзначајније мисли, књижевна дела и историјски документи”.
О. Додић
