Прошло је скоро десетак година од како су житељи села Црвице са десне обале Дрине, на само два километра од центра варошице, “однели победу” над Комуналним предузећем и затворили велику градску депонију. Нестала су тада и “јата гавранова чистача” који су кружили изнад депоније, уз саму обалу Дрине. На десној обали Дрине убрзо се ширило и насеље. Изграђена је у непосредној близини и модерна млекара, потом на обали већ много чистије реке и привлачан ресторан са апартманима за смештај туриста. А онда, на радост становника Црвице са десне и истоименог села са леве обале Дрине, “на ничијој земљи” између Бујаковића и Црвице на левој обали реке, појавила се једног раног пролећа повећа колонија рода. Ове племените птице селице које народ одувек сматра за “веснике плодности и новог живота” одувек непогрешиво препознају чисту и здраву околину. Тако су изабрале и ово место за своју животну средину.
Ево, и ових дана, поткрај фебруара и почетком марта, стигле су роде са свог далеког пута из жарке Африке и Медитерана и слетеле у своја стара гнезда која се поиздаље назиру у стрмој литици “Бјелоглав планине”. Радују им се становници са обе стране Дрине. А, како и не би, кад ево, само што су стигле роде, стигла је и највећа радост у домове неких Црвичана, а недавно и у Лијешћу, засеоку Бујаковића. После много година, у породици Симић родило се мушко дете, недавно у Лијешћу још двоје… Роде већ увелико спремају и обнављају своја гнезда, у којима ће се рађати неке нове генерације. Не знамо поуздано каква је “ситуација” на десној обали Дрине, у Србијанској Црвици, али свакако се можемо надати “бољитку” у наталитету и новој радости у њиховим домовима. Роде су стигле, Дрина је све чистија и привлачнија. Дакле: ипак се креће…!
Цветко Петров Стојкановић
