Дан уочи Ђурђевдана, на новом, још недовршеном, споменику жртвама рата у Црвици, на левој обали Дрине, откривене су спомен – плоче посвећене мештанима овог подручја пострадалим од усташког терора у Другом светском рату, као и шесторици бораца из Црвице, погинулим у рату у последњој деценији прошлог века.
Парастос пред педесетак присутних мештана Црвице и околних села је служио свештеник Срђан Лаловић, парох скеланске цркве, а потом су делегације борачких и друштвено-политичких оргaнизација, и потомци пострадалих на споменик положили цвеће и венце.
- Захвални смо свима онима који су на било који начин помогли да се ове плоче ураде и покрене завршетак овог споменика. Има још радова који су уговорени, а које ћемо овог лета завршити. Захвални смо и Удружењу „Мост“ које помаже у обележавању места мaсовних убистава Срба и ратова у Средњем Подрињу. Позивамо све људе добре воље да помогну да се заврши и остали део овог пројекта изградње споменика у Црвици. Захвални смо и онима који су покренули ову акцију на коју смо чекали скоро 10 година – рекао је, између осталог, Драгић Глишић, члан Грађевинског одбора, на комеморацији у Црвици.
У просторијама школске зграде је одржан и час историје, на коме је проф. др Драга Мастиловић говорио о страдању српског становништва у Средњем Подрињу током Другог светског рата, а публициста Цветко Стојкановић је подсетио на ратни пут Скеланског батаљона у рату из 1992 – 95. године.
- Наша је обавеза и дужност да подсетимо на невино страдале жртве од усташког терора у Другом светском рату. Треба знати да је свака смрт по једна порука, много смрти је много порука – истакао је др Мастиловић, који је подсетио на неке доиста стравичне податке:
„Према документима Земаљске комисије за утврђивање злочина, усташе су у сребреничком срезу у периоду од 1941. до 1945. године убиле 1076 одраслих људи, 546 жена, 210 стараца и 430 деце, што укупно износи 2262 жртве. Осим ретких изузетака све жртве усташког терора били су Срби, православци. То значи да је у срезу Сребреница у току Другог светског рата убијено преко 2200 Срба, али ни та цифра није коначна, јер све жртве нису регистроване, а посебно мала деца и одојчад која још увијек нису била ни добила име, па их тако и нема на попису жртава. Несумњиво, ови подаци говоре довољно сами за себе и није им потребан никакав други коментар“.
О. Додић
