УСТАНАК И УСТАВ НА СРЕТЕЊЕ

 

За српски народ Сретење је посебан празник, јер је тог дана у прошлости Србија обликована на два начина: Првим српским устанком 1804. године и првим Уставом Кнежевине Србије 1835. године. Био је то не само први модерни устав Србије већ и први на Балкану и међу првима у Европи.

Гусларско вече - А.Жугић
Александар Жугић

Дан државности Републике Србије, истовремено и велики црквени празник Сретење, у Бајиној Башти су и ове године, по шести пут, обележили гуслари из Србије и Републике Српске, који су тако на најлепши начин показали дa je трaдициja и нaрoднa умeтнoст дубoкo укoрeњeнa и у нoвe нaрaштaje свих гeнeрaциja српског народа. Овај изузетан музички догађај организовала је Установа „Култура“, уз свесрдно ангажовање Николе Васиљевића и уз велику подршку Цветка Стојакновића и Душана Ковачевића, који су својим ауторитетом у Бајину Башту довели десет истакнутих мајстора на древном српском инструменту. Биоскопска дворана била је добро посећена, а уочено је да је публика била рaзличитих стaрoсних кaтeгoриja, oд дeцe пa дo нajстaриjих.

Овогодишње гусларско вече било је посвећено 800-годишњици од успостављања аутокефалности Српске православне цркве. На њен историјски развој и улогу у српскком народу подсетила је својим нараторским талентом водитељка програма Дијана Гагић.

Гусларско вече,Душан Пејић
Душан Пејић

Коначно извојевање самосталности и уједињавање српских земаља за време Стефана Немање  и његових наследника представљају најзначајнију прекретницу у црквеном развитку Срба. Опште политичке прилике на Балкану олакшале су развој у том правцу. После 1204. године седиште византијског цара и патријарха налазило се у Никеји. Свети Сава се запутио у Никеју, с мисијом да црквени положај српских земаља доведе у склад са државном самосталношћу и политичким положајем. Као резултат преговора основана је у Србији аутокефална архиепископија чији се архиепископ имао бирати и посвећивати у земљи. Врховна власт Цариградске патријаршије је симболички задржана и долазила је до израза у помињању васељенског патријарха у богослужењу. За првог архиепископа је 1219. године у Никеји постављен и посвећен сам Свети Сава.

Гусларско вече је започело благословом архимандрита Луке, старешине манастира Карно, који је још једном подсетио на велики православни празник Сретење и на његов значај у српској историји. Потом се публици обратио и здравичар Вук Пантовић из Сјенице.

На овој изузетној приредби наступили су гуслари из Чачка, Српског Сарајева, Сребренице, Зворника и Бијељине, а из града домаћина и Александар Жугић, коме је припала част и да први наступи и покаже да су и гуслари баш као вино: што старији то бољи. То је својим препознатљивим гласом потврдио и Петар Остојић из Зворника, док је Милић Шапоњић, баш као и ранијих година, показао своје изузетно мајсторство на гуслама, његове гусле су имале посебан препознатљив звук. Из Чачка су још стигли и Андрија Миликић, Милош Васиљевић и Југослав Грбовић, из Бијељине Бошко Голијанин, из Сарајева Миљан Рађеновић и Коста Плакаловић а из Сребренице млађани Душан Пејић.

Публика у сали није штедела аплаузе, а тиме се показало да су овакви културни догађаји, са којима се чува традиција српског народа, потребни Бајиној Башти. Чини се да у овом граду има доста поклоника гусларског певања и овог древног инструмента.

 

                                                                                                       О. Додић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pin It on Pinterest