У Бачевцима је 11.11.2018. године обележен Дан примирја у Првом светском рату. Венце на споменик погинулим ратницима села Стрмово и Бачевци положили су представници Завичајног удружења „Стрмово“ из Бачеваца, представници Општинског Удружења ветерана ратника из ратова 1991 – 1999 и Општинског Удружења потомака ратника из 1912 – 1918. године Неготин у којој су били Младеновић Радиша- Матај, секретар Удружења и познати неготински привредник и Бранко и Борисав Марковић потомци Борисава
Марковића из Стрмова, каплара другог позива Четвртог пешадијског пука „Стеван Немања“ из Стрмова, који је умро од колере на Овче пољу 1913.године. Марковићи су донирали 50 еура за уређење простора око споменика и набавку несталих ланаца за ограду око споменика.
Овом приликом присутни су се присећали страхота и жртава рата. Од рачанских села највише је настрадало село Стрмово, јер се прво нашло на удару при првој Аустроуарској офанзиви 1914. године.
Непосредно у борбеним редовима, од 1912. до 1918. године, погинуло је 155 војних обвезника, њих 7 је умрло у логорима за ратне заробљенике и интернирце, а 33 цивила изгубила су живот, углавном у првом непријатељском наступу 1914. године:
– Колона која се, у августу 1914.године, кретала кроз Општину стрмовску починила је ужасна варварства и насиља, између осталог су попалили и све водинице на Бачевачкој реци.
– Сву рогату стоку, свиње и коње покупили су по селу и отерали у Љубовију.
– Од 27 закланих људи само четворица су заклана испод врата, остали су бодени ножевима свуда по телу, а некима су и вадили језике.
– Све женскиње, које се затекло у селу, од 15 до 70 година силовано је…
– Посебно је је тужна судбина седамнаестогидишњег Драгомира Ивка Милиутиновића који се затекао у очевој кафани у Бачевцима и кога су узели за таоца. Од његове мајке Симане ( Ивко је био на војној дужности) узели су 2000 динара, којом сумом је хтела откупити живот свога јединца, па су га ипак заклали.
– Председника Општине стрмовске, народног посланика и познатог трговца исекли су бајонетима на прагу своје куће, када се вратио да закључа врата.
– Антоенија Обрадовића, угледног свештеника Парохије горњотрешничке заклали су на прагу рођене куће, док је пред његовим очима вод војника силовао његову шенаестогодишњу ћерку.
– Кмета Радича Тодоровића убили су на Прокопу, а другог кмета Ранисава Обрадовића заробили и као таоца водили до Љубовије, а затим пустили….
– Колоне које су се кретале уз Општину оклетачку и овчињску (село Гвоздац), сем пљачке и паљевина нису чиниле веће злочине, јер је судбина офанзиве већ решавана на Церу, па је ваљало бежати преко Дрине.
Током рата од тифуса, дизентерије и других болести, 1915. и 1916. године, умрли су многи Стрмовци и Стрмовце. Ипак најстаршније је било крајем 1918. године, када је са осободиоцима стигла и најстрашније пандемија у историји човечанства – шпанска грозница. У Матичним књигама Парохије гвоздачке од 2. новембра до 3. децембра 1918. године умрло је 85 Стрмоваца у најбољој животној доби…
