ЗАДОВОЉНИ ПОТРОШАЧИ – НАША ОБАВЕЗА
Трговина „Лазић“ обележила је свој мали јубилеј – тридесет година успешног пословања, свечано и радно, заједно са својим потрошачима. Купци су и овог 25. априла, као и увек до сада, били у првом плану. Било их је, доиста, велики број у сва три велика маркета у граду, као да су својим присуством хтели да допринесу обележавању јубилеја. Ипак, најзадовољнији ће, свакако, бити јубиларни 500. потрошачи у сва три маркета којима су уручене и вредне награде: ваучер од 5 хиљада динара, поклон-пакет и торта.
У маркету у Ужичкој улици јубиларни купац је била Станојка Танасијевић, конфекционарка из Бајине Баште. Била је видно изненађена када јој је поред касе пришао лично директор Малопродаје Владимир Лазић и уручио јој поклоне. – Ја сам веома често баш у овом маркету, јер станујем у комшилуку. Овде у сваком тренутку могу да нађем све што ми је потребно, цене су приступачне, а посебно морам да истакнем љубазност особља који су овде запослени. Овога пута су ме баш пријатно изненадили и обрадовали – каже Станојка.
У маркету у Хаџи-Мелентијевој улици, добитница награде „јубиларни купац“ била је Ксенија Радосављевић – Тењовић, која је пожелела да се фотографише са пословођом маркета Тањом Котарчевић, која јој је уручила награду. У маркету у Улици Рајка Тадића, пословођа маркета Ана Радовановић је изненадила и обрадовала Косу Живановић, којој се осмехнула срећа да буде јубиларни купац. Трговина „Лазић“ у дану свог јубилеја није заборавила ни своје запослене. Петорици „Лазићевих“ радника уручене су новчане награде за верност колективу – десет година непрекидног рада. Награде су добили: Марко Вучетић, Дарко Симић, Јелена Спасојевић, Раде Јовановић и Милан Ристић.
Трговина „Лазић“ је регистрована у мају 1993. године. Све је почело у тесном и скромном локалу од само 13 квадрата, у „слепој“ и неприступачној улици. У том тренутку нико није могао ни претпоставити какав ће углед ова трговинска фирма достићи у неком будућем времену. Тих дана добро се сећа Радивоје Лазић, власник Трговине:
– Били су то тешки дани, у Босни је започео рат, а ја сам из родне Топлице морао да пређем Дрину и дођем овде у Бајину Башту. Никада ништа друго нисам радио осим трговинских послова, па је било и логично да тако наставим. У прво време то је била борба за голу егзистенцију. Некако сам се сналазио, успевао сам да набавим све оно што је било најосновније: брашно, шећер, уље, детерџенте… Купци су у прво време били неповерљиви, а онда су врло брзо схватили да могу да ми верују и да је и мени основна обавеза била да они буду задовољни и да их никада не разочарам. Тог гесла се држим и данас, тако раде и моја деца. Ја се и данас осећам почаствованим када ми људи прилазе, друже се са мном, разговарају. Један поштен однос према потрошачима, наравно и уз услов да увек имамо све оно што је купцима потребно, то је кључ успеха!
Требало је да прође неколико нимало лаких година, па да се коначно стекну услови за бржи развој фирме и проширење продајне мреже. То се догодило тек када је, уз доста одрицања и упорности, откупљен целокупни простор и објекти бившег „Тепекса“. То је дало велике могућности за бржи развој и озбиљнији рад. Потом су отварани нови маркети, све са пратећом инфраструктуром, добрим „прилазом“, паркинг простором, пријатним амбијентом, све на задовољство потрошача јер – они су најважнији. Велико поверење, стечено код купаца више се није смело изневерити. „Купце не смемо никада разочарати“ – каже Радивоје.
– Сада смо доста позната фирма, од великог поверења – истиче Радивоје – Имамо три велика маркета, продајне објекте за сточну храну, велепродају на 10 хиљада квадрата, једну од најсавременијих у Западној Србији. Код нас је запослено око 70 радника, а томе треба додати и оне које често запошљавамо преко Омладинске задруге. Свакако да размишљамо о даљем развоју и проширењу наших капацитета.
Трговина „Лазић“ се одликује великом, разноврсном и квалитетном понудом, беспрекорном услугом, повољним ценама, постала је позната и ван подручја Бајине Баште. Бројни су јој купци из Републике Српске, са прекодринских подручја Сребренице и Братунца. У овој угледној породичној фирми су и Радивојева супруга, синови Владимир и Данко, па и њихове супруге. Ту су и два Радивојева унука. Старији син Владимир, дипломирани економиста, већ одавно је преузео место директора Малопродаје, док је млађи Данко задужен за Велепродају. Радивоје је ту да помогне својим искуством, да се нађе увек тамо где је најпотребније.
О. Додић
