У пријатном амбијенту Народне библиотеке у Сребреници, уочи Васкрсних празника, одржан је занимљив час историје о учешћу осаћанских Срба у Првом светском рату и њиховом доприносу у пробоју Солунског фронта. Познато је, из поузданих историјских извора, да је чак око 600 српских ратника из Источне Босне, на погледу Дрине, учествовало у овим судбоносним ратним операцијама.
Била је ово и добра прилика да се заинтерeсованој публици представе и две књиге, Перо Ђукановић Солунац“ и „Прота Милан Петковић“, аутора и приређивача др Радомира Павловића, који је и до сада доста радио на разоткривању завичајне историје Средњег Подриња. Уводне напомене о књигама дале су Савка Петровић, професорица историје, и библиотекарка Виолета Радић, која се посебно осврнула на животну судбину и ратни пут проте Милана Петковића, једног од некадашњих осуђеника на монтираном Велеиздајничком процесу.
Посебно емотивно је било казивање младе средњошколке из Братунца Марине Беатовић, о својој чукун баки Госпави, једној од помало заборављених хероина из Првог светског рата. Она је ухапшена од стране аустријских шуцкора и оптужена да је српском команданту предала скривено оружје из складишта у Беатовића кући. Преки војни суд је Госпаву осудио на смрт вешањем. Према сећању очевидаца, ова српска хероина се држала неустрашиво на губилишту. Када је џелат кренуо ка вешалима испод којих је стајала Госпава, она је узвикнула: „Живела Србија!“ и сама се бацила у понор, измичући клупу испод својих ногу. Братунац се, међутим, није достојно одужио овој необично храброј суграђанки. У овој вароши нема њеног споменика, чак ни улице са њеним именом.
Инспирисан књигама др Радомира Павловића, Цветко Стојкановић, публициста из Бајине Баште је говорио о „осаћанским Солунцима“, о којима је већ раније доста писао у својој књизи. Он је посебно истакао свештеника Драгу Урошевића из Топлице који је заједно са Пером Ђукановићем и протом Миланом Петковићем био главна веза са мајором Костом Тодоровићем. Иначе, Коста је жив спаљен на ломачи, у Сребреници, у септембру 1914. године.
– Из Осата и Сребреничког среза, коме је тада припадао и Братунац и Дрињача, у Велеиздајничком процесу суђено је и Павлу Беатовићу и његовом брату Тодору из Братунца, и Радомиру Божићу, познатом свештенику, затим Паји Васићу из Бољевића, Андрији Урошевићу из Прибидола, Драги Урошевићу, свештенику из Височника код Скелана, Недељку Зарићу и Станоју Зарићу из Слопошнице, проти Милану Петковићу, Продану Петковићу и Матији Миладиновићу из Зелиња, Јовану Калдесићу и Јакову Млађеновићу – Милојчићу из Дрињаче, Радовану Недељковићу из Дубравице, Гаји Давидовићу из Полома, села са саме обале Дрине, према којима није било милости, те Васи, Јовану и Јакову Ерићу из Кравице. У овом злогласном процесу, из Осатског краја неколико породица је потпуно сатрвено, а многе су тешко пропатиле – истакао је Стојкановић
Др Радомир Павловић је истакао да је књига о Пери Ђукановићу настала на основу записа које је оставио Перо, а које је добио од његовог унука Јола. У књизи је описан ратни пут Пере Ђукановића од 1913. године, када је као аустријски војник прешао Дрину, па је потом по казни пребачен у сарајевски затвор, а онда га суд у Пешти депортује на источни фронт, где је сазнао да је осуђен на смрт. Из затвора је побегао и приступио Руској војсци. Био је рањен на Висли, па лечен у Кијеву, онда стигао на Црно море и пришао добровољачкој дивизији са којом 1916. године креће на Добруџу. Ту бива тешко рањен, па лечен у Ростову и Москви. Одатле је преко Урала, Финске и Северног мора доспео до Лондона. Даљи пут га је водио на Солунски фронт, па преко Македоније, до Бара где је дочекао крај рата…
– Перо је активно учествовао и у Другом светском рату, али је после рата био осуђен, а оба његова сина доспели и на Голи оток. Кроз његов лик сагледавамо сво страдање Срба из Сребреничког краја, као и судбину близу 600 Солунаца из Осата. Поред Пере овде се помињу и друга имена која не смемо заборавити, попут Госпаве Беатовић, Милана Петковића, Драге Урошевића, мајора Косте Тодоровића и других – нагласио је др Павловић.
О. Додић
