Светом литургијом, ломљењем славског колача и ручком, црква Христовог Вазнесења из Рогачице обележила је своју храмовну славу Спасовдан. Литургију су служили прота Стојан Павловић, прота Боро Ћутило и јереј Јовица Пршић. После свечане литургије уследио је опход око цркве украшен заставама и рипидама. Посебно је свечано било ломљење славског колача у коме су учествовали домаћин славе Миленко Кљајић са свештеницима.


Домаћин овогодишње славе била је породица Миленка Кљајића из Бајине Баште. – Част ми је и задовољство да будем домаћин славе у месту из ког је моја супруга Милица. Хвала свима који су били на слави. Ово ми је трећи пут да се нађем у тој улози. Претходно сам домаћин славе у рогачичкој цркви био 2016. и 2020. године- каже Миленко Кљајић, много познатији у народу по надимку „Меци“. За домаћине славе у 2027. години пријавио се Љубан Ковачевић из Љештанског.

-Црква захваљује породици Миленка Кљајића на добром домаћинству и доприносу да храмовна слава Спасовдан буде обележена на најбољи начин. Хвала и Љубану Ковачевићу за прихватање да наредне године он буде домаћин. Драго нам је да је било доста парохијана на литургији и слави- истиче протонамесник Јован Тимотијевић, старешина цркве Христовог Вазнесења.
Славила је и црквена капела у Јакљу, која се налази у саставу црквене општине Рогачица. Свету литургију служили су протојереј ставрофор Милош Босић и парох Милан Босић. Домаћини славе били су Никола Васић и Владан Милићевић. У следећој години домаћин ће бити Никола Катић.
Црква у Рогачици је једна од најстаријих у некадашњем Рачанском срезу. Наредне године обележиће 180 година од како је саграђена и освештана. У време градње Рогачица је била среско место и седиште Соколске нахије. Ово импозантно црквено здање које архитектонски подсећа на Саборну цркву у Ужицу, осликао је Димитрије Посниковић, исти фрескосликар који је осликао и манастир Рачу. Од проглашења Бајине Баште за центар среза 1858. године, Рогачица непрекидно стагнира у свом развоју. Становништво се осипа, многи се селе у Ужице, Бајину Башту, неки у Ваљево… У школи је све мање ђака, а неки засеоци су скоро сасвим опустели.
Текст и фото: М.Андрић и О. Додић



