Солотушка пастрмка рибњака „Солотник“ Сретена Тошића  

Да приватни рибњак може да буде уносан бизнис најбоље показује пример из Солотуше. Сретен Тошић, власник рибњака „Солотник“, се рибарством бави тек нешто више од седам година, а већ је по квалитету пастрмке из његовог рибњака постао познат широм Србије.

Идеја за градњу базена за узгој рибе потекла је у лето 2012. године од Сретеновог сестрића, познатог лекара Влада Стаменића, који је, нажалост, већ  следеће године изненада преминуо. Заједно су кренули у озбиљан посао, започели градњу базена, а некадашњу напуштену шталу уз саму реку претворили у предиван клуб за дружење.

Сретен није имао много дилема после Владове смрти. Одлучио је да настави започети посао јер је то, како он каже, био и његов морални дуг према рано преминулом сестрићу. Није било лако јер су недостајале Владове визионарске идеје, али је уз много напора довршио 12 базена уз један мањи који служи за прихват млађи. Базени се снабдевају доста чистом водом из Солотушке реке, само километар ниже од њеног извора. За ових седам година,  од како се у рибњаку производи најквалитетнија пастрмка, капацитет рибњака се у хидролошки повољним годинама кретао између 25 и 30 тона.

– Солотушка река је веома погодна за узгој и производњу пастрмке пре свега зато што немамо неких већих загађивача, па је вода доста чиста, а користи се и за водоснабдевање Бајине Баште. Ипак, могли бисмо имати велики проблем са насељима на подручју Таре, са хотелима и „викендашима“. Све подземне воде са Калуђерских Бара се сливају овде код нас, тако да понекад у сушним периодима уочавамо и фекалије на изворишту реке. О томе би се морало повести рачуна, па сам неколико пута, прилично безуспешно, интервенисао код локалних власти и инспекција. То је, по мени, један од најважнијих задатака еколога и стручњака за заштиту наших вода. Морало би се више водити рачуна о начину пражњења септичких јама, јер ако се то не буде радило, Солотушка река би се могла загадити, а то би била права катастрофа – каже Сретен Тошић

У 12 базена пастрмка се класира по величини. У четири базена су најмањи „комади“ од једног до 10 грама, у следећим базенима су нешто веће, па све тако до највећих, од 200 до 250 грама, које су већ спремне за пласман на тржиште. Базени се редовно чисте, свакодневно се контролишу и обилазе у току дана и ноћи, нарочито када су веће кише, јер постоји опасност од „зачепљења“. Храна за рибу је увек свежа и квалитетна, о исхрани се води рачуна. Ове године, додуше, због епидемије короне, била је доста отежана и производња хране, па се она теже могла набавити. Иначе, храна за рибу најчешће се набавља из увоза.

О свим пословима на рибњаку, поред Сретена који је ту увек присутан, брину се и два стално запослена радника.

Солотушка пастрмка је изузетног квалитета и она се пласира широм Србије, највише у Београду, Ужицу, Новом Саду, Крушевцу… Риба се највише продаје на самом рибњаку а конзумна пастрмка испоручује се предузећима која врше прераду, филетирање и слично. Највећа продаја је око слава и постова, поготову око Никољдана у децембру. Тада се догађа да риба постане и дефицитарна на српском тржишту.

Планови

МРЕСТИЛИШТЕ И ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА ПРЕРАДУ

  –  На рибњаку има пуно посла, много се ради а велика су и улагања. Највише средстава трошимо за набавку хране и млађи. Због тога размишљамо и о сопственом мрестилишту и производњи млађи за сопствене потребе. Урадили смо једно постројење за течни кисеоник, јер кад су велике суше а има воде, онда се смањује ниво кисеоника у води. Имам у плану да, када се стекну услови, радимо и на проширењу рибњака, па и сопственом постројењу за прераду рибе – каже Тошић.

О. Додић