Слободан Вилотијевић – КАКО САМ ПОБЕДИО КОРОНУ

Слободан ВилотијевићСлободан ВилотијевићСлободан Вилотијевић

Двадесетак дана трајала је животна драма бајинобаштанског предузетника Слободана Вилотијевића  из приградског насеља  Бушинско поље.  Започела је 25. марта а срећно окочана 15. априла  ове године када  су лекари КБЦ Звездара Вилотијевићу и званично саопштили да се опоравио од коронавируса,  опаке болести која месецима хара нашом планетом.  – Био је то најузбудљивији моменат у мом животу, радосну вест да сам на тесту негативан и да могу коначно да идем кући добио сам на 15. синовљев рођендан – започиње исповест 54-годишњи металостругар.  Истог дана  санитетским возилом бајинобаштанског Дома здравља „Евелин Хаверфилд“  Слободан, којег више знају по надимцима Бобан и Медо, превезен је до куће. У породичном кругу – повод за двоструку радост. Славило се  у част његовог  оздрављења и  синовљевог рођендана.

вИЛОТИЈЕВИЋ У кбц зВ

А на почетку ништа није указивало на то  да ће  једна наизглед  банална прехлада ( бар је тако Слободан мислио),  попримити драматичне размере. – Првог дана осетио сам малаксалост, температура 37,5 – 38,1.   Попијем парацетамол и температура се повуче, али  се сутрадан поново врати и повећа на 38,8. И даље осећам слабост, знојим се. Трећег дана  у Дому здравља дежурна др Каћа Филиповић (  и мој изабрани лекар)  умирује ме  са  „ништа није озбиљно“  али да би ипак требало да снимим плућа и урадим лабораторијске налазе.  Налази  су били лоши и одмах сам санитетом  упућен  на Инфективно одељење ужичке болнице. Ни тада нисам посумњао на корону, мислио сам да је у питању уплала плућа– присећа се Медо сваког детаља.  Њему и још двојици Новорашана узети су брисеви и  тестови су показали да су позитивни на коронавирус. Другог априла Слободан се обрео у КБЦ Звездара у Београду где је провео наредних 13 дана које ће памтити док је жив.

– Нисам био на респиратору већ готово све време  на кисеонику.  Резултати су варирали,  а плућа су „продисала“ захваљујући  старијој, искусној медицинској сестри која је трећег дана мог боравка у болници дежурала у ноћној смени. Поставила ме на бок, па потом на другу страну  и поттрбушке и јако ударала шаком по телу.  Као да ју је сам Бог послао,  уверен сам да ми је тај третман  спасао живот. Захвалан сам јој до неба, на жалост не знам тој дивној жени ни име . Посебна прича је  о начелници докторки Допуђи код које сам можда био и мало привилегован што сам Бајинобаштанин јер је говорила да изузетно воли наш крај и да је Бајина Башта најлепши град у Србији  – прича  Слободан.

Само речи хвале и  поштовања има и за све остале запослене у овој здравственој установи.  – Њихова преданост тешком, исццрпљујућем послу, тешко да се могу описати речима.  Прво што сам урадио када сам дошао кући сео сам за рачунар и послао поруку захвалности вредним здравственим посленицима у КБЦ Звездара. Било би неправедно да запоставим и бајинобаштанске здравствене раднике, и моју докторку Каћу  – истиче Слободан.

      Сутра  се навршавају две седмице колико је у  карантину по изласку са болничког лечења. –  Изаћи ћу из моје радионице  ( ту сам се највероватније и заразио) и куће да прошетам, уз све прописане мере безбедности. И у болници, за разлику  од појединих пацијената , строго  сам се  придржавао мера заштите и то је, уверен сам, један од разлога мог брзог опоравка  –  констатује на крају исповести  Слободан Вилотијевић Медо о томе како је победио корону.

                                Портал ББ глас

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pin It on Pinterest