Поводом Дана примирја 11. новембра, у Основној школи „Мајор Коста Тодоровић“ у Скеланима, одржан је округли сто са темом „Сто година од ослобођења у Првом светском рату“. Након химни Републике Српске и Републике Србије, које су извели ученици основне школе, о ослобађању ових крајева од аустроугарске окупације говорили су: публициста Цветко Стојкановић, професор историје Миле Васиљевић, председник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Зворника Раде Перић, археолог Мирко Бабић, историчар Ђорђе Мамула и .директор Музеја геноцида из Београда Вељко Ђурић.
Округли сто, како је нагласио и Радомир Павловић, потпредседник Скупштине општине Сребреница, посвећен је стогодишњици од ослобођења у Првом светском рату и сребреничким добровољцима који су учествовали у овим судбоносним догађајима.
„Велики број добровољаца био је и из Сребреничког среза и Осата. Они су се пребацили преко Дрине и ступили у редове српске војске. Многи су ступили и у добровољачки одред мајора Косте Тодоровића, Вемића, Горњачки и одред Војводе Вука. Многи од њих су били у победоносном походу на Сребреницу, Власеницу, Вишеград, Рогатицу, Хан Пијесак, Соколац и Пале, 1914. године када су својим продором у позадину окупатора омогућили српској војсци бриљантну победу на Церу. Они које је окупатор Аустроугарска мобилисао и упутио на Руски фронт, користили су сваку прилику и предавали се Русима, својим сународницима. Њих је руски цар Николај сврстао у дивизије добровољаца и заобилазним путевима преко Архангелска, Кине и јужних мора, упутио на Солунски фронт. Када се свршио Велики рат и када су Сребреничани и Осаћани открили споменик легендарном мајору Кости Тодоровићу и свим погинулим родољубима у Србији, који је одавао почаст својим саборцима који су пали за слободу Србије, било је 595 Солунаца из Сребреничког среза“ – – истакао је Цветко Стојкановић
Професор Миле Васиљевић је говорио о улози „Младе Босне“, Сарајевском атентату и почецима Великог рата. Он је посебно нагласио да постоје велике сличности у прогону српског становништва у Босни у Првом и Другом светском рату, али и у ратовима који су се овде водили и на крају двадесетог века. Магистар Мирко Бабић се посебно осврнуо на идеју југословенства која се показала као доста нереална, а што је међу првима уочио и прослављени војвода Живојин Мишић у свом писму краљу Александру 1920. године.
Млади историчар из Београда Ђорђе Мамула био је посебно одушевљен чињеницом да једно мало место попут Скелана обележава Дан примирја. Он је говорио о положају српског народа у Аустроугарској и њиховој сталној тежњи за ослобођењем. Срби су имали одлучујућу улогу у коначној победи и пробоју Солунског фронта, а знатан допринос томе дали су и добровољци из Босне који су најпре ратовали на руском фронту, а потом су упућени на Солунски фронт где су се придружили српској војсци.
Након округлог стола, којем је присуствовао већи број мештана Скелана, Сребренице и Бајине Баште, у дворишту Основне школе која носи мајора Косте Тодоровића, поред спомен-обележја овог прослављеног ратног команданта , откривена је спомен-плоча за 595 сребреничких добровољаца и Солунаца који су учествовали у пробоју Солунског фронта и завршним операцијама за ослобођење земље у Великом рату.
О. Додић
