Древна српска област Осат украј Дрине, некада у саставу римске Далмације, одувек је била језгро хришћанске културне баштине. О томе сведоче бројни споменици римске културе међу којима се истичу ранохришћанске базилике откривене у Скеланима. Континуитет хришћанства и у српској држави Немањића, која је у свом саставу одувек имала Осат и Подриње.
Највећи духовни и материјални процват ова област је доживела за владе краља Драгутина Немањића. Краљ Урош, син Стефана Првовенчаног, саградио је манастир Свете Тројице у Сасама код Сребренице, половином 14. века. Отада су Осат и околина мењали владаре и властелу, али дух Светосавља и православља никада није умирао нити нестајао. Велике заслуге за то има српски деспот Стефан Лазаревић, син великомученика кнеза Лазара. Иако је владао у тешком времену по свој народ, овај мудри и племенити владар оставио је неизбрисив траг у Осату и Сребреници, где је имао и свој двор и где је сазивао државне саборе. Деспот Стефан Лазаревић градио је светиње у Осату у којима је „волио бити у молитви и тишини“. Таква једна била је и у „месту зовeмо Карно недалеко од реке Дрине“. У исто време егзистирала је у Сребреници и Митрополија, духовно седиште српске Деспотовине. Она ће бити и расадник монаштва и свештенства у овом крају о чему сведоче и манастиришта у којима су „постојала велика монашка братства“.
Сребреница и Осат сав свој духовни и материјални сјај изгубиће падом Босне под Турску власт 1463. године. Од тада Босна урања у дубоку таму која ће трајати пуних пет векова. У тешким временима једини ослонац српском народу биле су светиње које ће бити чувари духовности и писмености током непрекидне борбе за ослобођење од турског зулума. Трајало је то тако уз мање прекиде све до данашњих дана. Народ Осата је и у последњем рату од 1992. до 1995. године тешко пострадао. Страдале су по ко зна који пут и његове светиње, цркве и манастири.
Црква у месту Карно, подизана на темељима манастира из времена српске Деспотовине, спаљена је, остале су само зидине. Тако је било све до 2011. године. Тада из манастира Тврдош из Захумске херцеговачке Епархије стиже у Карно монах Лука (Бабић), залагањем Владике Василија, тадашњег Зворничко-тузланског епископа. Најпре је живео неколико година у металном контејнеру. Уз помоћ верног народа за кратко време саградио је најпре мали конак и обновио црквено здање. Карно је из дана у дан, из године у годину, израстао у нови духовни центар Осата украј Дрине. Изграђен је и велики конак са зимском капелом, потом и манастирска порта, а онда је црква из 1893. године заблистала у пуном сјају. Сада се гради нови пут који ће повезати овај духовни центар са светом.
Црква у Карну је 14. октобра славила своју славу Покров Пресвете Богородице. Иако је био радни дан, окупила се „маса“ народа. Свету литургију служио је игуман Лука, уз саслужење једног свештеника из Новог Сада и игумана манастира Бјеле Воде код Љубовије.
Народ Осата украј Дрине радује се обнови и васкрсењу своје светиње која му је сигуран ослонац за бољи живот у Републици Српској, новој држави Срба у БиХ.
Цветко Петров Стојкановић
