Tекстови ове рубрике можда могу да нам понешто помогну, да на нешто подсете, или нас тргну из дремежа.Садржај није шкодљив, а није ни увредљив, нити нас може увући у неку невољу.За сва појашњења питати аутора, који често докон пролази поред вас.
СРБИЈА СВЕ ВИШЕ СТАРИ. БАЈИНА БАШТА ТАКОЂЕ СТАРИ ИЗ ИСТИХ РАЗЛОГА КАО ЦЕЛА ЗЕМЉА. МИ И СА РАЗЛОГОМ ВИШЕ ЈЕР ГРАД МАСОВНО НАПУШТАЈУ МЛАДИ. СВЕ ЈЕ ВИШЕ ОНИХ КОЈИ СВОЈУ ТИШИНУ ТЕШКО ПОДНОСЕ И БИЛО БИ ХУМАНО УРЕДИТИ ПРОСТОР ГДЕ БИ НАШИ СУГРАЂАНИ СРЕЋНИЈЕ И МИРНИЈЕ ПРОВЕЛИ СВОЈЕ СТАРАЧКЕ ДАНЕ. У ОВОМ БРОЈУ ГОВОРИЋЕМО О ЗБРИЊАВАЊУ СТАРИЈИХ И МОГУЋНОСТИ СТВАРАЊА КВАЛИТЕТНОГ И ХУМАНОГ ДОМА ЗА СТАРЕ, МИСЛЕЋИ ПРЕТЕЖНО НА НАШЕ СУГРАЂАНЕ.
Брига према старијим је нешто у чему се може вероватно одсликати и карактер нације. Нешто што се мери моралним и људским аршинима, нешто што је обавеза оних на којима почива систем, и наук и школа за оне које водимо за руку. Често се можда појаве разни облици и небриге према онима коју су нас учили словима, разним умећима, градили за нас кровове над главом, лечили или на други начин нам стварали пут да одрастемо. Треба веровати да су то случајне и спорадичне грешке и неправде. Стало нам је до наших најмилијих који на жалост сада ходају опрезно са штапом, а корак им је све краћи. Тај штап и кратак корак сустиже све, ако нека друга судбина раније не закуца на врата, и то је нешто чега се морамо сетити чешће.
Спремајући се за овај текст имао сам заокружену причу и скоро припремљене све одговоре. Неспремног и мало збуњеног ме је дочекала прича из прошлог броја ових новина. Видео сам иделано место и потпуно логичан расплет око Дома за старе и управо размишљао о годинама нерешеном статусу, и недовољно коришћеном објекту стационара Дома здравља у Бајина Башта. Видео сам ту лако самофинансирање тог објекта, изузетну локацију, добро здравствено покривање, запошљавање 10 до 15 младих људи и много других погодности којима би лако могли организовати кутак за старе. Мислим да се и раније покушала наметнути слична иницијатива око коришћења тог објекта за ове намене, али се нашао неко да то дезавуише, и по правилу смисли причу која ће спречити реализацију корисне идеје.
Као грађанин сам наравно веома задовољан што је објекат реновиран и спашен од пропадања јер је и грађевински тај објекат веома леп и заслужује и са те стране бригу. Потпуно подржавам и разумем потребу да се организује мала здравствена јединица стационарног типа, где би се могла пружити здравствена нега и помоћ, за оне врсте стационарног лечења које не захтева баш строго болничко лежање и где болнички кревет не мора бити покривен посебним специјалистичким струкама. Ово посебно због тога што је јасно да нам је надлежни болнички центар веома далеко, и да за разне здравствене потребе човек не мора тражити кревет у Ужичкој болници. Ако је то идеја онда то заиста подржавам.
Ценећи нека врло честа искуства, бојим се да смо и овде близу приче, да они који одлучују о трошењу новца из било из којих извора, често и немају осећај за дугорочне визије. Да ли довољно разумемо развој здравства у будућности и да ли генерално разумемо у ком правцу је кренуо воз који не можемо окренути колико год да нам се не свиђа где је он пошао. Стратегија о заштити здравља становништа и расподела здравствених услуга давно је решена. Болнички, односно стационарни капацитети по малим локалним заједницама су одавно напуштени. У какав стационар ми сада улажемо новац, који су стварни циљеви и услуге те јединице, како је можемо одржати на озбиљном нивоу. Да ли мини-болница може да функционише са постојећом стручном и материјалном структуром Дома здравља у Бајиној Башти. Потпуно ми је јасно да се овде налазим на врло клизавом терену, дефинитивно не могу о свему томе да говорим и пишем компетентно, али се из читавог низа сличних догађања плашим да ни инвеститор није баш превише о свему овом размишљао. Врло често градимо да бисмо направили представу и задовољили гласаче, и нешто урадили за новине. Колико је то баш потребно то је друго питање. Волео бих баш да се варам. Сигуран сам да нам за подизање нивоа здравствених услуга у примарној заштити треба много новца. За тај облик здравља становништва задужен је наш Дом здравља. Да ли је било много боље да смо се ту окренули и утрошили новац и подигли ниво примарне заштите на много већи ниво. Када би само наш грађанин знао колико мало има (посебно стари) у односу на ниво заштите грађана Београда, помислио би да се ради о животу у две државе.
Све ово напред речено, око могућег ненаменског усмеравања објекта Дома здравља, не треба да умањи значај и потребу отварања Дома за старе у Бајиној Башти. Било је могуће и да решавамо питање мале јединицу за кратко лежеће пацијенте, а остали простор наменити дому за старе. Можда и доградити одређене површине. Постоје и друга решења, и друге концепције, на другим локацијама или недовољно коришћеним површинама. У оквиру решавања овог питања могло би се и на бољи начин решити, и трајно регулисати пословање Дома пензионера, или преуредити други празни или скоро напуштени објекти у граду. Кандидујем ово питање као приоритетно за Бајину Башту и дубоко верујем да би ова установа могла пословати успешно комерцијално или уз малу подршку и помоћ институција, и правних субјеката у чијем настанку и раду су ти стари дали свој битан допринос и заслужили да се те институције мало и побрину за њих.
Са мало воље ипак можемо урадити много боље.
Е’лав
